Општинске новине

2

Београдски железнички чвор

73

Само један детаљ: Колико се мало водило о Београду рачуна приликом решаван>а чворова је чињеница да нико, сем решења чвора по Генералном плану, није предвидео ни једну ггеретну станицу на Врачару или негде код Цветкове кафане. Београд мора по овим пројектима да вуче узбрдо сву ,робу са коте 75 на коту 175, па чак и до 200, уместо да тај посао згодно сврши локомотива па да се роба свлачи у град. Шта сад треба радити и како треба |радити? Расписати конкурс? Несумњиво, врло потребна ствар. Али ко да буде жири и ко после да спроведе ствари? Ми досада имамо рђаво искуство са конкурсима. Било зато што су елабо рисписани, било зато што нисмо Добијали успела решења, било зато што жири није био дорастао задатку. Расписивање КОН-

■курса за чвор је врло озбиљна ствар и ми овог пута не смемо да допустимо да се деси као са конкурсом за Генерални план Београда 1922 г., који кошта грдне паре (650.000 дин. је само архитектима подељено за радове), а Општина је морала после њега да образује Комисију у чијем се извештају дословце каже,„Комисија аа израду Тенералног плана није се могла послужити ни добрим идејама из пројеката добивених на стечају, већ јје управљајући се што тачније по програму, израдила сасвим независно нови пројекат за уређење и проширење града Београда." Надајмо се да 'ће надлежни овог пута, нарочито после 20 година лутања, Исправно и озбиљно схватити ствар. Арх- урб. Драг. М. Поповић

Надежда Петровић: Топчидер