Општинске новине

144

Београдске општинске новине

ване су бакцилима, а настају већином због нечистих просторија за чување. Тако црвено млеко(В. ргосИ<*ш8и8, В. 1ас11з егШш<Јепе8, 8?сг1па гићга), плаво млеко (В. с1апо§епез, В, зупсуаеит), жуто млеко (В. 8упуапШиз е! гозеа); сапуњаво млеко (В. 1ас1л8 заропазе!); балаво или кончавно млеко (В. 1ас1ш У18С08и8) и разне врсте кока. Судови изнутра јако зарђани дају млеку лојани укус. Све што је речено за чистоћу млека приликом његова добијања, важи и за транспорт и поделу. У продавницама мора да је млеко увек покривено и треба га нарочито лети сигурно заштитити од мува. Свему пак до сада реченом треба додати још, рекли бисмо, као отежавајућу околност и човека, који као манипулантна особа са млеком често пута увећава не мало опасне моменте, било због небрижљивости, било због недовољног разумевања, а делимично и због грамзивости. Због небрижљивости, 'јер често не пази на најобичнија правила чистоће и тиме проузрокује загађивање млека и изазива на тај начин опасности које произлазе из његове нечистоће. Због недовољног разумевања, јер без помисли на последице доноси млеко од болесних животиња на тржиште. Или пак у млекарству упосли лица која болују од извесних заразних болести, односно су их прележала и остали као стални избацивачи заразних клица (трбушни тифус). Због грамзивости пак, што никако не може да се окане разводњавања млека; међутим се зна да вода на селу није увек безпрекорна. Какву специјалну опасност (у овом погледу претпостављају нарочито напред поменути стални избацивачи клица, доказали су довољно многобројни случајеви тифуса од зараженог млека, што је после рата констатовано у целом свету. Америка је била прва која је увидела и схватила потребу реорганизације у продукцији млека и контроли његовој; за њом су пошле Енглеска и Немачка. Једна од најосетљивијих тачака у целокупном снабдевању млеком је та околност што је код нас млеко потпуно слободан трговински артикал и што свугде свако може да се бави трговином ове важне животне намирнице. Ко се пак ближе позабави начином млечног снабдевања, а нарочито прерадом млека и његовом продајом потрошачима, може да доживе невероватне ствари, од којих се човеку диже коса на глави. На улици или под кућним тремовима, отворено изложено сваком загађивању, на колима упаковано на прљавој слами, у т.зв. пиљарницама, укратко свуда се издаје млеко под најподозривијим околностима, које пркосе сваком санитетском прспису. Рука која је малочас предала купцу слану робу или петролеј, или, што је још много опасније, рука која је малочас у спаваћој соби простирала или намештала постељу детету болесном од шарлаха или тифусном болеснику, дохватиће без даље

процедуре млечну меру која стоји на загађеној прљавој тезги и завући тај суд у канту са млеком да га напуни за продају. И тако оно што се дешава код поделе може се видети и при разносу (транспорту), као што ни поступак са млеком у местима призводње није много бољи. Не грешимо ако кажемо да је данас утврђено да један врло знатан део извесних епидемија по варошима води своје порекло од зараженог млека. Са овим кратким излагањем образложили смо извесно у довољној мери преку потребу да меродавни државни фактори што пре и то темељно васпоставе ред. Али из овога приказа се такође јасно види да у млечној контроли будућности главна сарадња има да припадне ветеринарима. Тај факт су већ давно признале Нордиске државе (Скандинавија и Данска), које, као што је познато, на пољу производње млека и млечне хигијене стоје на првом месту у целом свету. Па и друге државе, које су за њима уредиле своје снабдевање млеком и контролу (као Америка, Енглеска) такође су најпотпуније водиле рачуна о ветеринарској контроли штала и млечних животиња. Хемичарима животних намирница и ветеринарима као стручњацима у том погледу припада, дакле, главна задаћа у контроучи животних намирница и због тога се мора свакој установи за испитивање придати једно ветеринарско одељење, односно код мањих одредити једног ветеринара као сталног експерта. Можда је пало у очи да досад нисам поменуо и трећег стручњака, људског лекара, који такође по целом комплексу питања о начину контроле животнНХ намирница има да даје своје стручно мишљзње. Али је положај лекара у контроли животних намирница по себи тако јасан и одређен да ћу његову улогу обухватити само кратко у следећем: Лекару, као позваном чувару људског здравља, припада врховно воћство у контроли животних намирница и њему се мора обезбедити сваки могући утицај на контролу целокупног обрта животних намирница. Али са обзиром на његово важно санитарко деловање треба га што мање оптеретити са мучним контролним радом, који захтева доста времена. Али зато се мора дозволити сваком лекару да у свако доба може затражити контролу животних намирница, да по потреби сам узима пробе, нарочито пак да у случајевима подозривих оболења употреби цели контролни апарат животних намирница. Али ни најбоље установе за испитивање и контролу животних намирница неће достићи постављени им циљ ако не буду издашно потпомогнуте целисходним правосуђем. Ово је већ Аустрија признала и старала се да нарочитим законом о томе олакша судијама посао. Ову врло важну тачку дакле ваља имати у виду при стварању новога реда при овом врло