Општинске новине

0 преписци Ђуре Јакшића

О важности и значају рукописа говорено је и писано већ доста пута. Гако је познати немачки писац Стефан Цвајг у своме говору који је доцније штампан „бтп ипс! бсћопћеИ; с1ег Аи1о§гарћеп" изнео осећања која се у нама јављају пред тим старим пожутелим хартијама, последњим, најинтимнијим земаљским остацима давно умрлих људи. Ми ћемо овде додирнути још једно осећање, истина профано и доста себично, али у овој прилици веома оправдано: радозналост. Шта се у тим старим рукописима крије, чега непознатог има у њима, шта ћемо у њима наћи? И радозналост ће бити награђена, јер нам ти стари пожутели рукописи откривају врло много и пружајудрагоцене податке како о самом писцу, тако и о његовом делу. Ако узмемо, на пример, једно рукописно дело, видећемо из њега како је оно постало, да ли су речи, односно мисли, текле мирно, лако, или је било застоја, прекидања, прецртавања, брисаља, нервозе, Видећемо, дакле, душевно сташе и расположење еамога писца, јачину његове инспирације. Видећемо даље и његово лично раеположење и задовољство својим делом, ако рукопис упоредимо са штампаним и у њему пронађелто још и друге измене које је писац доцније вршио. Писма су, можда, још интересантнија, било да су писана од самог писца, било да су иста њему упућена. Кроз њих упознајемо човека, интимног, правог, онакав какав је, његов приватни живот, назоре, осећања, однос према друштву и околини, што је уосталом и разумљиво, јер човек често пута лакше и слободније повери се преко писма него што би усмено чинио, лакше призна неки евој грех или своју ману и замоли за опроштај. * Преписка Ђуре Јакшића, коју је Библиотека откз'пила за своје рукописно одељење, бројн 128 писама, која ћемо, ради лакшег прегледа, поделити на три главне групе. Прва група: писма која је Ђура писао својим рођацима и познаницима, уједно је и најмања група, што је разумљиво, јер сопственици његових писама или знају какве драгоцености имају па се нер^до одвајају од њих, или, што је такође могуће, нису знали да их цене, па су упропашћена. Другу, највећу групу, сачињавају писма која су Ђури писали његови рођаци, познаници и пријатељи. У треИу групу долазе писма која еу послћ смрти Ђурине упућивана његовој жени и његовом сину Белушу, или их је, пак, овај писао своме стрицу Јовану Јакшићу. Прва група писама, казали смо, најмања је, броји свега 11 писама, али су нам она зато најдража, јер су писана Ђурином руком.

Кад поредимо та писма, њихову спољну етрану, на први поглед пада нам у очи једна карактеристична чињеница, а то је велика разлика у рукопису. Рукопис писама упућених жени. Милутину (брату) и имењаку посве је друк чији од рукопиеа којим је писао своме оцу. Док је први: леп, читак, исписан, доста ситан; други је: нечитак, нервозан, угласт, са карактеристичним знацима старога правописа и са много више граматичких и ортографских грешака него први. Писма која је Ђура писао оцу најрани/ег су датума, из године 1851, за време његовог првог боравка у Бечу. У свима овим писмима песник се жали на тежак живот, ца нередовно примање новца, због чега мора да се зддужује, те га моли да му редовно шаље месечну „плаћу" па ма како она мала била. У једном писму

Писмо Ђуре Јакшића оцу из Беча

пише да нарочито уметници живз рђаво, а ,,молери" понајгоре, презрени су свуда због сиромаштва и множине њихове. У писму од 18 октобра јавља да је болестан, да очајава, да нема ни новаца, ни хаљина, ни јела, ни дрва, и додаје: ,,3ар у сиротињи и овде да скончам клети живот мој." У доцнијем једном писму, кад моли оца да му пошаље новаца за _,,хаљине", каже д,а ће бити и с малим задововољан, јер „хаљине човека не праве, већ човек хаљине". Да се је Ђура тих година, па и доцније још, осећао ирвенствено сликарем, а не цесником, ма да је већ онда писао, сведочи 7*