Општинске новине

Педвсетогодишњица занатског покрета

683

Прва редовна скупштина Занатлиског удружења „одржана је 10 августа 1888 године у Београду код Булевара", На њој је изабран стални управни одбор, чији је претседник постао Раша Милошевик

ви^ем. То је било санкционисање признања нове организације. Када је покренуто питање стварања заједничке Трговачко-занатске коморе, „Занатлиско Удружење" се изјаснило одлучно противно за-

У ЕЕОГРДДУ 14. ЈАНУАРА 1888

ГОД- I.

ОРГАг

ИЗЛАЗИ ЈВДАНПУТ НЕДЕХНО. — Цена оа СрбиЈу: на год. 10 дин., на по | Уредништво и адтлинистрација налази св у улици Кр. Милана Ср. 1. год. Б, ра четзрт год. 2-50 дин., иесечно 1 дин. — За стране еенље: I Претплату ваља уналред слати главн. одбору „Занат. удрузвења". на го"д. 16 вр., на пола год. 8 и на четврт год. 4 ®р. Т — Писма неплаћена не лримају ое. — Рукописи се не враћају.

- ОГЛАСИМА ЈБ ЦВНА 6 ПР. ДИНАР. ОД ПЕТИТНОГ РЕДА. ВЕЋИ ОГДАСИ ДОБИЈАЈУ УОБИЧАЈЕНИ РАВАТ. -

СГПСКШ ЗАЕДТЈШЈДМД Српске занатлије осетнли су потребу баш -у једно исто време у свима крајевима паше отаџбиие, да се удруженом свагом спасавају од очевидне економске нропасти своје. Ова потреба почела се јављати местимице, негде више негде маље, од онога тренутка, кад су се страни производи почели појављивати на нашим пијацама. Места ближа саобраћајним средствима, ближа Фабричким страним варошима, прва су осетила да нх подгриза смртоносан I рв стране Фабричке или мануФактурне производње. Положај слободног и економски осигураног занатлвје уздрман је, сви напори и отимање и с малим задовољног занатлије разбили су се о вале стране капиталистичке поплаве; бујица стране производње свом пустоши својом не само да је односила у неврат камен по камен из занатлијске зграде, него је у тренутцима беспримерне утакмице рушила и односила и саме закате, да се нвкад више не појаве на привредном пољу српском. У тој борби гивули су и гину занати, с њима су пропадали и иропадају њихови восиоци, саме занатлије. Услед тога, у сатирању наших заната тако се далеко отишло, да од неких њпх нема ни траг.а. Ми смо већ заборавили и имена неких наших запата. Тако вх је марљиво збри. сала страва утакмица са нашег земљишта! Где још у страним окрузима наше отаџбине Еидите ловчаре, мутавџије, ткаче, кожг.ре, ножаре, бојаЏије, ужаре и многе друге запатлије?! Но страна утакмица не саио да .је смрвила ове завате, она је у-1ззила још јгдан корак даље. Њеним^ .утицајем пропадају абгџије, кројачи, обујћари, стслари, ковапи, тсрзије — у кратко 1 сзи пашз запати! све наше занатлије?! Оло што се рапије десило са занатлијама из округа пограничвих са Аустро-Угарском, дешава се сад скоро у целој Србкјк; железница је учинила своје, опа сад рпзноса страну робу у разне и најглавнкјз цснтре наше отаџбине онако исто хако, као што је пре у БеоГрад, Смедерево, Пожаревац, Шабац и у остала посавска и подупаЕска места у друштву с пароброд1Г/1 протурнЕЕла. Готовуо бућу, одело и свс осгалз црерађспе стране прорзеодс , непссредпе чоаекове намирнице, можсмо данас наћз у свакој трговиви у уаутрашњости. Наше трговнне су сад иоетаде коиисиосе радње бечких и нештапских Фабрвката, протурачи робе езрађених стрзвом радзом снагом. Страви цроизводн потискују наше занатлиске рукотзсрнве с наших пијаца, странп радсаци и занатлије раде за наше потро-

шаче а наше занатлвје остају без икакве зараде, гладају док од глади не скапљу, или животаре у пандурској служби, покућарству или аргатовању. Судбина је наших занатлија жалосна. Непрекидни примери сиромашења нашег занатлијскнг сталежа, изазвала су журну бригу одличнијих наших занатлија, да се побрину сами о своме властитом положају. И они су предузели најосуднији корак на томе путу; они су се удружили и удружују не само ради обезбеђења свога у б -лести и своје породице у случају смрти, него су учинили и други значајнији корак: старају се да се привредно помогну, удружују се, да заједнички спрече и отклоне зло, што прети њиховом опстанку. Својом властитом бригом занатлије се старају да сваког пријатеља наше земље убеде, да занатлиско питање постоји, да се оно мора решити и то што пре, и да ће се вемаром према њему огрешити о опстанак наше привредне снаге, да се непажњом према њему иде на руку самој страној пр)изводњи. Појимајући сву несрећу која нама занатлијама не само предстоји, вего која је већ ту, с којом се већ боримо, ми смо се београдске занатлије удружили, да учинимо оно, што појединцн нисмо у стању извршити; удружили смо се, да бисмо могли свнма законим средствима побудити и остале занатлије у земљи, а такође и оне, који су законом позвави да се брвну о снажењу прввредзе сваге ваше земље у опште, па н о одржању и сважењу привредне снаге наших занатлија, да своју моћ употребе на опстанак наше привредне снаге, па дакле и занатлијског сталежа. Ми смо се удружили да радимо на одржању, развитку и унааређењу свију заната и индустрије у Србији, у које саадају и занати који су аоникли или који ничу иод чисто сраасим ариликама и аотребама сриског народног жиеота. Између многих путева, средстава и начипа којима мислимо постићи постављени циљ, долазе и разви списи и периодичка издања, као што су новиве. Политички листови у опште, нарочито наши који су органи једне или друге странке иису згодни за претресање и разрађиВање свију оних питања, која се тичу опстанка, развића н унапређења за ната. Сваки политички лист емз своју политичку читалачку публику, к кад би Зааат.чиско удружење расправљазо своја питања у- ма коме од њих, заватлаје другог полнтичког правца не ба читалп о занатима оно, што би требали да чнтају, да чују оно, што би требали да чују.

Да тога не би било управни одбор београдског удружења сматра да је за расправљање питања запатлијских подеснији нарочити лист, који ће бити ван политике и који ће се специјално занимати питањима, која се баве одржањем, развићем и унапређењем свију заната и индустрије, у ошпте ваше привредне снаге. Српским је занатлијама познато, да се до данашњег дана нико није бринуо о заштити наших заната. Није се бринула влада, није се бринула скупштина, Није се брину^а српска интелигенција, нисмо се бринули ни ми сами. Ми смо само осећали да све више.тонемо у сиротињу, вајкали смо се једни другима, али ника. кав озбиљан корак нисмо учннили, да се с несрећом нашом у коштац ухватимо. Сваки се сталеж о себи бринуо, он је налазио и пута и начина, да бар што год о себи сам уради, али ми, занатлнје, до дапас нисмо учинили никакав корак. Чинећи пак сад овај, позивамо све занатлије српске, ^а_ _прихвате бригу о себи самоме. Позивамо их на спорззум, на претресање разних занатлијских питања с разних гледишта; пзивамо их да се путем штампе споразоумемо о ним мерама, које ваља предузети, е да бисмо свој опстанак осигурали, е да бисмо занате, нашу привредну снагу поставнли на чврсто земљиште. Сваки ће од нас • призпатп, да и нама самнма, који непосредно осећамо ударце стране конкуренције греба договора; нужно нам је да начисто изведемо наше жеље, да се за тим за њих боримо, како бисмо дочекали њихово остварење. Да се све ово постигне мислимо да је најбоље средство јавна реч чисто занатлиски оргае, за то и покрећемо „Српског Занатлију." Да би „Срисш ванатлиј а и што боље одговорио своме задатку, нужна му је потпора Српских занатлија, нужна му је умна и материјална помоћ њихова, која ће се огледати у изношењу свега опога што тишти српског занатлију, што подгриза опстанак заната и занатлиског сталежа, а такође и у ширењу „Српског Занатлије" међу српским занатлијама. Српска интелигенција пак, која се осећа спремпа и вољпа да евојим умним радом помогпе „Сриског Занатлију," заслужиће особнто признање српског привредног света за указану умну помоћ, која ће слухсити разбистравању и решавању наших занатлијских н у опште ваших економсанх сатања. „Српски Зспатлаја" ће испнтујућн узроке проаадања и кзуепевања наших заната показатл објаепити, који занатн код нас најтлше усаова в земљншта имају, те према томз које нам наЈЕ2Ц1С неговатн н обделаватв ваља.

Настала су трвења. Еснафи и Старешински одбори постојали су још као службени органи. ,.Занатлиско удружење" било је приватна креација млађих занатлија, али је оно убрзо успело да се наметне као претставник занатлијства. Почетком 1889 године био је створен Занатлиски одбор при Министарству народне привреде. Министар је позвао Удружење да у овај саветодавни одбор делегира своје чланове и овај је дао пет својих чланова на челу са Рашом Милоше-

једници. Оно је истицало опречност интереса заната и трговине и сматрало себе способним да брани интересе занатства. II редовна скупштина, одржана у Крагујевцу 1899 године, ве^ истиче потребу оснивања Занатске банке и занатлиских школа. Она поставља и захтев да све државне и самоуправне установе подмирују своје потребе само домаћим производима. Наступа период цепања организације у ве-