Општинске новине

684

Београдске општинске новине

зи са политичким дога^ајима који су се тада одигравали у Србији. 1892 оснива се „Занатлиско-раденички савез", који ве^ 1894 год. престаје да живи. Лист престаје да излази и једина тековина из тога доба је занатлиски пензиони фонд, који и данас постоји, У њега су морали сви еснафи да уложе 50% своје покретне имовине. После политичких трзавица, у којима занатлиски покрет није могао напредовати ве^К се и сам цепао, долази слободоумни Устав од 22 децембра 1888 године, који је дозволио да занатлиство може одлучније да постави своје захтеве. Како су њиме била скинута са дневнога реда основна политичка питања, нови режим је могао да се посвети више привредним питањима. Уз то је још дошла сретна околност да су за Министра народне привреде долазили осведочени пријатељи и ранији сарадници занатлиског покрета, као Стева Р. Попови^, Коста Таушановић, Раша Милошевић. Тај период обележен је доношењем врло важних закона: Закон о затварању радња недељом и празником од 17 априла 1890 год., који је омогу^ио трговачкој и занатлиској омладини посе-Кивање недељних школа; Закон о изАленама и допунама Закона о сеоским ду^анима од 20 фебруара 1891 г., који је ишао на то да спречи ширење страних прерађевина међу наш сеоски живаљ; • Закон о установљењу Привредног савета од 18 марта 1891 г. Тело, чије оживотворење и данас привреда тражи и које је омогуКило занатлиству да истакне на надлежном месту прешност и важност решења својих проблема; Закон о Занатским школама од 27 марта 1892 г., који је омогу^ио државне занатлиске школе са радионицама и стварање кадра способних занатлија. После Устава од 1901 год. обнавља се покрет за организацију занатлиства. Ве-К 2 августа оживљује лист који сада почиње да излази под називом „Занатлијски Савез". У другоме броју излази чланак ,,Наши захтеви". Тражи се: 1) Доношење савременог Закона о радњама који би права занатског рада дао само стручним правним мајсторима; 2) Да се при Министарству народне привреде оснује „Занатлијска Комора"; 3) Да се што пре отвори ве^и број привредних и занатлијских школа. Истовремено са покретањем листа, оснива се и ,,клуб занатлиског савеза" који на својој скупштини одржаној јануара 1903 год. доноси једну „посланицу влади Њ. В. Краља Александра I". У посланици се излажу горњи захтеви а поред њих тражи се и забрана продаје пресних опанака; забрана оснивања фабрика за оне врсте прерађевина, за које постоје домаћи занати; оптере^ење обртном порезом и увоз предмета за личну употребу; забрана примања приватних послова државним радионицама и Официрској за-

друзи и онемогућавање државних радионица за оне занатске гране које ве^ постоје итд. После листа и клуба, дошао је ред на организовање занатлија у једну заједничку централну организацију. 24 јануара 1903 године, Министар народне привреде потврдио је Правила „Главног занатлијског савеза", који 1906 године мења име и постаје „Савез занатлијских еснафа", док се лист и даље зове „Занатски Савез". * * * Улазимо у период новога Закона о радњама од 29 јуна 1910 године. После чешћих захтева и дужих предрадњи, до њега је дошло за време министровања Јаше Проданови^а. Царство еснафске уредбе престаје, и као што је она била један значајан корак напред према дотадањем обичајном праву, тако је нови Закон о радњама био велики корак напред према еснафској уредби. Нови Закон је поделио занате на еснафске и нееснафске. Он је нарушио дух монопола еснафске уредбе и дао услове .за ве^Ку слободу рада, омогућују^и удруживање капитала и подузетничког духа са стручном спремом. И правна лица могу водити од сада занатску радњу помоћу стручног деловође. Закон предвиђа и потребне хигијенске услове за занатске радионице. Мајстором се сада може постати и свршавањем које стручне школе, а за спорове Закон уводи судове добрих људи, састављене на паритетној основи са претседником незаинтересованим. Закон је увео занатлијски пензиони фонд у који су ушле и заоставштине ликвидираних еснафа, поред годишње државне дотације, од најмање 50.000.— динара. Мајстори нееснафских заната не морају бити чланови еснафа. Велика новина, коју је Закон донео, била је Занатска комора за целу земљу са седиштем у Београду. Она је постала врховни форум занатлијског сталежа. 2 августа 1910 године, привремена Занатска комора се је конституисала, а у законском року од две године извршен је избор сталне Коморе. Нови Закон је увео и обавезу стручних занатских школа у свима местима где има више од 50 ученика занатских, трговачких и занатских радњи. Он је увео и принцип повластица за домаћу радиност. При расписивању јавних лицитација (држава, окрузи, срезови, општине), имало се пазити да се омогуЦи учеш^е и мањим занатлијама, а понуде дома^их имале су се претпоставити иностраним и ако би ове биле јефтиније за 5 до 10% од домаћих. Државни надзор имали су да врше привредни инспектори. Занатлије нису показале нарочито задовољство са новим законом мада су се бориле за његово доношење. Замерали су му нарочито да су стварањем нееснафских заната отворена су-