Општинске новине

Педесетогодишњица занатског покрета

685

више широко врата за улаз у занатски ред, што ће неминовно довести до повећања броја занатлија и отежавања њиховог положаја. Ипак су они увиђали и корисне стране новога Закона, јер је он узео у заштиту занате у доба када се ве^ са неких страна претсказивао њихов нестанак пред индустријском навалом (Карло Маркс). После доношења Закона у занатском покрету настаје опет поцепаност и трзавице проузроковане углавном услед партијске подвојености. Светски рат затекао је занатлије подвојене у два табора. Опасност у коју је дошла земља здружила их је као ратнике у њеној одбрани. Јјј! * * Наше народно ослобођење и уједињење затекло је србијанске занатлије поцепане у два табора, осиромашене, порушених радионица и без алата. Требало је све кретати изнова. Ве+1 6 јануара 1919 године одржана је заједничка седница ради измирења и стварања јединства у покрету. Из дотадања два главна одбора изабран је један заједнички главни одбор Савеза, као претставник занатства. Нови главни одбор Савеза ступио је одмах у везу са Занатском комором и једном заједничком резолуцијом тражено је од Краљевске владе да се демобилишу занатлије које су још на војној дужности, да се занатлијама укаже хитна помоћ ради обнове рада и да им се да

пуна накнада за ратом упропаш-Кене радионице. Убрзо је почео рад на стварању опште земаљске занатлијске организације за целу Југославију. Акциони одбор упутио је проглас и 3 маја 1919 год. састали су се у Београду делегати занатлијских савеза из Загреба, Новог Сада, Тузле, Митровице, Кикинде, Руме, Приједора, Дервенте и других вароши. ПрихваКена је у начелу идеја о стварању Централног савеза занатлија за целу Краљевину са седиштем у Београду. На жалост, до његовог стварања није дошло, али су ипак сви савези радили заједнички на главним проблемима, нарочито на стварању Занатске банке и на обавезном осигурању занатлија. Лист је понова покренут под именом ,,3анатлија" крајем 1921 године. Пре тога 6 и 7 маја одржан је у Ћуприји конгрес који је дао смер нице новом занатском покрету под именом ,,Савез занатских удружења и еснафа". У лето 1922 године извршени су избори за Занатску комору и сређивање прилика у занатству врши се споразумним радом Коморе и Главног савеза занатских удружења. Савез има 220 учлањених организација са преко 60.000 организованих занатлија и претставља довољно мо^ну организацију у служби унапређења нашег занатства. (НаставиКе се) Д-р Стеван Поповић.

Са I Земаљске занатске излож бе у Београду: Дуборез, рад Нестора Алексијевића, дуборесца из Скопља