Општинске новине

Туберкулоза и њене последице — Село за туберкулозне —

Туберкулоза је, видели смо у прошлом чланку, једна хронична заразно-друштвена болест плућа: заразна је, јер има своју сопствену клицу, бацил, а друштвена је, јер је друпггво изазива и одржава. Туберкулоза налази својз жртве свуда на земљи и у свима друштвеним редовима, почев од најсиромашнијих па до најбогатијих, од најслабијих па до најмоћнијих грађана; она је једна од најраспрострањенијих и најсмртоноснијих болести на свету. За друштво и човечанство свих векова туберкулоза је претстављала и, нажалост, претставља још и данас, праву неман, јер за собом оставља само ббду и пустош. Огромне жртве људске, материјалне и друге, које она причињава свету, не могу се ни приближно проценити. Према томе, лечење туберкулозе није само питање лично, индивидуално, тј. лечење туберкулозног болесника и предохрана његове околине, већ је питање лечења вечито туберкулозне масе са сталном предохраном целог друштва, човечанства. Лечење и предохрана других заразних болести олакшано је тиме што су болести обично повремене и краткотрајне, а њихови болесници малобројни и болешћу привезани за постељу, и, најзад, што за многе постоји специфичан лек. Код туберкулозе, напротив, све је обрнуто: болест је стална и дудуготрајна, њени болесници су многобројни, слободни и јако покретљиви а, међутим, за њу не постоји сигуран лек. Али баш и да постоји лек, који би за болеснике можда био од користи, опет питање туберкулозе не би тиме било решено, јер ће увек бити туберкулозних клица и терена, а док они постоје, биће и туберкулозе. Слично имамо и код маларије. Кинин је, као што знамо, сигуран лек против ове болести, па опет зато питање маларије постоји још и постојаће све дотле док буде плазмодија (клице маларије), комараца и њи хова излежишта, баруштина. Једини можда сигуран лек против туберкулозе био би вакцен или маја, која би створила у човечјем организму сталан имунитет против ове болести, као што је учинила маја, вакцен, против великих богиња. На жалост такве маје нема и вероватно да је никада нзће ни бити из простог разлога што и сама болест, туберкулоза, Н8 дајз такав имунитет. Али то је песма будућности. Према томе, за лечење туберкулозе не остаје за сада ништа друго него да чинимо оно што смо и до сада чинили, само још јаче и интензивније, а то је да, с једне стране, уништавамо клице туберкулозе, а, с друге, да одржавамо и појачавамо отпорну снагу човечјег организма, који је већ туберкулизинар, да би спречили појаву туберкулозног терена и наравно, туберкулозе. На тај начин лечење туберкулозе постаје један друштвено-медицински проблем за чије је решење потребна организована сарадња свих чланова друштва, стручњака и лајика, здравих и болесних, с подједнаком ревношћу, пожртвовањем и одушевљењем. Једно опште, колективно, зло може се сузбити само општим, колективним, деловањем, у коме би учествовали сви, како појединци, приватна иницијатива, тако и званична тела: друштва и општине, градови, па и сама држава. Трошкови за вођење ове борбе велики су, мора се признати. Ипак су мањи од материјалних и других штета које причињава ова болест, јер само камата од ове штете довољна би била за подмиривање трошкова око борбе против туберкулозе. Могу се градови улепшавати и хигијенски дотеривати до савршенства, ипак ће у њима бити клица туберкулозе и услова за стварање туберкулозног терена; ако у тим градовима нису предвиђене и мере предохране против туберкулозе, као што се чини за друге заразне болести, на пример болнице за изолацију туберкулозних болесника, туберкулоза, и ако можда у слабијој мери, владаће ипак у виду и ендемије и епидемије. За доказ можемо узети наш Београд: он се нагло подиже, улепшава и хигијенски уређује, па ипак туберкулоза у њему не попушта у својој јачини, [јер у Београду нема болнице за изолацију туберкулозних болесника. Погрешно је мишљење многих код нас да је улепшавање и хигијенско уређивање једног града довољно и за борбу против туберкулозе. Не, они су само једно од оруђа за борбу против туберкулозе. Јер за успешну борбу против ове болести, потребна су поред ових још и друга оруђа, нарочито подешена за ову борбу, као: диспансери, болнице, санаторије, колоније и др. као и побољшавања животног стандарда становника. Примере за то дају нам све културне државе које, поред хигијенских и