Општинске новине

Прилози за историју Београда

Турске старине у Београду — Чесма Мехмед паше Соколовића —

Плодним и симпатичним радом Градског поглаварства Београд око оживлзавања исторсиких објеката београдске тврђаве откривена је још једна старина турскога порекла, која ће као и оне друге, без сумње бити реновирана и, уколико је то могуће доведена у њено првобитно стање. Откривена је чесма нашег знаменитог Мехмед паше Соколовића, без сумње саграђена као добротворни споменик неког његовог ратног успеха. Чесма је пронађена баш на месту на коме је њено постојање забележио позиати турски путописац и географ Евлија Челебија, још 1660 године, означивши да се иста налази у хендеку (опкопу) Наринкале (централног утврђења), онога нашега старог утврђења какво су Турци преузели од Мађара. Ров, у коме се налази ова чесма засули су Аустро-Немци приликом изграђивања својих нових утврђења, која су изграђена после 1718 године, и претворили су га деломично у пролаз на капију кроз коју се из овог дела града доскора силазило у Доњи град, а који су Турци једно време називали Тефтердаровом капијом. Истом након рашчишћавања терена око ове чесме показале су се деломично контуре овога рова. Што се тиче чесме, она је исто тако потпуно била изгубила свој спољашњи изглед. Ништа више није било остало на њеној споља' шности што би јасно обележавало да је та прилично руинирана грађевина била некад лепа и красна чесма бистре и здраве горске воде. На њеном источном главном источишту (1) отворена су једна незграпна врата а на северном споредном (које се на фотографији не види) није остало готово никаква трага ни знака да је некада ту чесма уопште имала своје источиште. Нема више ни једног корита, нема ни једне луле (славине), нема натписа, нема готово никаква украса, није остало ничега више што би одавало изглед једне чесме, осим неколико лукова који би могли украшавати и какву другу грађевину. Горњи украсни део чесме, на коме су били рељефни натписи и други орнаменти, потпуно је скинут. Од свега тога остала је само једна конзола у углу између чесме и градског бедема (2). На солидним основама ове чесме назидан је био један груб зид од опеке и камена, на коме је била подигнута нека зграда којој је јајолико озидани тврди муслук (резервоар) служио као подрум. И та је зграда временом

нестала, а на њеним је остацима и насипима на левом крилу чесме била израсла врба у величини дудова (3), који се виде на углу између два лица чесме.

При рашчишћавању околине и површине ове чесме није пронађен ниједан натпис које је забележио споменути Евлија 1660 године, приликом свога боравка у Београду. Ко зна

Остаци чесме Мехмед паше Соколовића у Горњем Граду