Општинске новине
8
Турске старине у Веограду
735
у коме су они бедему затрпани за време изграђивања данашње тврђаве, или се вероватно налазе као ратни трофеји И украс у некоат парку замка неког аустриског војсковође или вишег официра, онако као што се онај дивни натпис из 1739 године са Стамбол капије и надгробни камен Елчн Хаџи Ибрахим паше налазе у парку Лауданова дворца у Кајзердорфу код Беча. Лукови на зидовима чесме, како они комбиновани тако и они једноставни, заједно с кипарисима (4) у њима, како они са предње стране чесме тако и они са северне стране, јесу изразито онакви какве су Турци већином истицали на својим зиданим чесмама. Споредно северно источиште исто тако нема више никаквих знакова да је ту била некада чесма. Само на овој страни, десно мало даље од места где је била лула, примећује се једно место на коме је по свој прилици био причвршћен ланац, на коме је био привезан тас или кевчија за пијење воде. Како Београд за време Турака никад није имао изобиља пијаће изворске воде, није искључено да је ту на томе ланцу била привезана бакрена терезија у коју се сливала вода из славине а која је одатле отицала новим водом у неку чесму, по свој прилици у Доњем Граду, кад није више била потребна на овој чесми. Кад је постепено и пажљиво рашчишћена површина изнад резервоара ове чесме од наслага цигле, камена и земље, наишло се прво на један ред водоводних земљаних чункова који долази испод просторија садањег војног суда, некадањих турских официрских соба које се налазе на самоме бедему изнад градске капије кроз коју је, како рекох, водио пут у Доњи град. Ова линија водовода долази с источне стране, прави један неправилан лук паралелно поред зида, чији се један део види на фотографији (5) и слива се с јужне стране у широки отвор при врху пространог резервоара. Даљим откопавањем пронађена су још два реда водених цеви, од којих један долази са запада (6) а други (7) обилази поменути зид, скреће према истоку и улази и овај под поменуте судске просторије. Ова два водовода сливају се у резервоар са западне стране. И ова оба вода уведена су, исто као и онај први, у поменути отвор на резервоару, само с друге стране. Водене земљане цеви истоветне су код сва три водовода, кратке и прилично широке, повезане и облепљене лучумом смесом од живог креча и уља. —❖Наш познати Соколовић Мехмед паша, за разлику од других царских паша под именом Мехмед — којих је било врло много добио је надимак Тавил (Високи-дуги). После смрти добио је почасни назив Атик (Стари-старина). Евлија Челебија, пишући о овој чесми, каже да је она Соколовића Пир Мехмед паше. Перзиска реч „Пир" значи исто што и
арапска Атик. Евлија је дакле нарочито нагласио да је ова чесма дело знаменитог Соколовића I, да се не би помислило да је исту цодигао млађи Соколовић Мехмед п°ша звани Лала (васпитач-гувернер неког прин .), вероватно баш зато што је на истој постојао и један натпис из године 1006, дакле из доба кад велики Соколовић није више био међу живим. Тако Евлија, пишући о познатој великој Сулејмановој џамији и њеној високој и виткој мунари у горњем београдском граду, о овој чесми пише овако: „У хендеку (рову) Нарин-кале (централног утврђења) а пред мунаром ове џамије налази се једна чесма воде-живота Соколовића старог Мехмед паше. Датум је чесме ово (на турском): „Гел бејим ичмек дилерсен дунјаде аби хајат 1006." (што у преводу значи: приђи, мој беже, ако желиш да се овога света напијеш воде-живота; (година) 1006*) Кад се арапска слова горње турске реченице саберу по своме бројчаном значењу збир заиста износи тачно годину 1006 (1597/98) као што је то и бројкама назначено. На другом месту**), описујући даље Београд, истиче да у целом Београду има свега 26 чесама и наглашава да је датум чесме Соколовића Мехмед паше која се налази у опкопу Горњег Града (на арапском): „Џеддеде хазес — себи ле аала, сахибул хајр Мехмед паша (год.) 984". Ова два стиха у преводу значе: Овај одличан водовод основа добротвор Мехмед паша године 984. Кад се оно: Џеддеде хазессебила аала, бројчано израчуна, збир износи годину 960 (1552) а не 984 (1576), како јс то бројкама означено. Пада у очи да је у стиху датума употребљена реч „Џеддеде", која може да значи како „подиже на ново" тако и „обнови" — уместо речи прецизнијег значења: „бена" (подиже) или „ессесе" (утемељи); изгледа само зато, да би реченица дала тражени износ: 960. Ово последње истичем зато, што је Соколовић још као оумелијски беглербег ове 960 (1552) био под Темишваром и освојио га, па би се могло довести и првобитно подизање ове чесме у везу с тим његовим првим значајним успехом на ратном пољу. Обзиром на чињеницу да се бројчано означена година 984 не слаже с претходним јој словчаним датумом 960, није искључено да је овај бројчани датум накнадно по трећи пут неким поводом додат. А ако је по среди преписивачева или штампарска грешка у погледу средишње бројке датума 8, што је врло лако могуће обзиром на сличност турских бројки V — 7, 1 8, па је у ствари односни датум 974 а не 984, онда би се година 974 (1567) сложила
*) Св. V, стр. 372.
**) Св. V, стр. 378.