Општинске новине

736

Б.еог радске општинске новине

с освојешем Сигета, у коме је Соколовић заједно са султаном Сулејманом учествовао. То све због тога јер су султани па и њихови доглавници имали обичај да поводом својих успеха подигну неку добротворну установу, џамију или чесму, као споменик и Богу угодно дело на име захвалности. Ако се пређе преко свих ових могућих помисли које се саме од себе намећу, о(нда се из Евлијиних забележака разуме да је Соколовић 984 (1576) год. ову своју раније подигнуту чесму обновио и да је 18 година посл<његове погибије, вероватно неком значајнијом оправком или приликом довођења неког новог водовода, додат онај други датум из 1006 (1597/98) године, када су његов син Хасан паша, као румелијски беглербег, и његов стричевић Лала Мехмед паша, као анадолијски беглербег, учествовали у познатом петнаестогодишњем рату против Аустријанаца. Шта више Хасан паша је у јесен 1005 (1596) био одређен да као генералисим северне војске зимује у Београду, што је касније измењено. Исто је тако и Лала Мехмед паша Соколовић, као беглербег анадолијски, касније румелијски, па и као велики везир[, у својим победничким походима пролазио и боравио више пута у овим крајевима. Да ли су ова два односно три датума имала какву везу с она три разна водовода, који су се сливали у ову чесму, о томе нема позитивних података, али свакако је датум

из 1006, који је и словчано утврђен, морао имати везу бар с једним од она три водовода и с неким од ове двојице млађих Соколовића. Особито година 1005, кад је син великог Соколовића боравио у Београду и онај натпис из 1006 много упућују на то да је син додао бар онај један водовод споменику свога великог оца. —♦При откопавању ове чесме наишло се и на један доста широк зидан канал (8) спојен с једном цистерном. Канал је широк тако да се је могло кроз њега сићи у цистерну. Откривени су и рукави с обе стране канала кроз које се кишница сливала у чатрњу и један камени левак који је испод олука с неке зграде одводио кишницу у рукав канала. Садања дубина ове цистерне затрпана је својим највећим делом и претворена у ледару. Она је сва изидана од тесаног камена и кад се почело с чишћењем, осетила се у поду нека шупљина под ударцима будака, па је даље чишћење напуштено из бојазни да се не би догодила несрећа. Овде је од прилике и Евлија забележио да постоје извесне цистерне, а у пронађеном једном турском плану београдског утврђења ова је цистерна означена као ледара. Очито је цистерна засута деломично као непотребна кад су аустријанци изградили, на месту Римског, овај свој садањи бунар. Мехмед Р. Делић

Риста Вукановић: „Дахије"