Општинске новине

Вомбардовање Београда 1862 год. — Погрешан натпис на споменику у Добрачиној улици —

На споменику у Добрачиној ул. стоји на^ писано: У спомен догађаја 26 маја 1862. И дан, и месец на овом споменику нетачно су забележени. Сукоб на некадањој Чукур чесми збио се 3(15) јуна 1862. Тај дан био је недеља. Трговачке новине у броју од 4 јуна 1862 овако приказују сукоб: „Синоћ око 71/2 сах. задене опет кавгу код Чукур чесме један Турчин што је тукао једног Србина који је тамо по воду дошао. Жандарм укори Турчина, но Турчин опали ииштољ и убије жандарма. На то ухвате Турчина да га спроведу српској полицији, но пролазећи покрај турске полиције, низами из зданија турског опале плотун на пратиоце и убију 4 или 5 наших. Турци су стајали под оружјем на Дорћолу и по разним својим кафанама. Турске страже на капијама затворише исте и почеше пуцати на наше људе. Сад се наоружају и Срби, растерају страже са Савске, Видпнске и Варош капије и почну рушити те гадне ћумезе. После поноћи беху сурване те назови капије..." У даљем опису прича се како се борба водила и код Стамбол капије ,код џамије у ул. Вука Караџића и на Великој пијаци. На Стамбол капији низами су затворили врата и кроз мазгале( рупе) пуцали на наше. Из џамије код Лутеранске цркве у ул. Вука Караџића Ерлије су пуцале са прозора и минарета. Око 3 с. ујутру 4 јуна предали су се нашим и сви су са женама и децом спроведени у српску полицију. Ујутру 4 јуна, око 71/2 сах., на свима конзулатима страних сила дигнуте су бандере у знак да су се Турци предали. Истовремено, оаздавана је прокламација српске владе коју је потписао Министар унутрашњих дела Никола Христић, у којој је народ позиван, „да послушношћу својом спрам наредаба власти, мирољубивим владањем, човечношћу и добрим опхођењем спрам муслиманских обитеља ове вароши, оснаже правитељство у испуњавању његовог тешког задатка." Видовдан, такође каже да је сукоб избио у недељу, 3 јуна 1862 у 7Уг сах. увече. Нзегов опис догађаја овакав је: У недељу, 3 јуна, око 5 с. по подне наша власт сазна да је на Дорћолу реред. И наши и Турци одмах оду тамо и утврде ово:

у једној турској кући становао је неки јеврејски учитељ кога Турци никако нису трпели. Хоџа са двојицом ерлија дошао је да учитеља избаци из куће. Јеврејин се поплаши и побегне од куће. Турци упадну у кућу и почну је пустошити. Кад су наша и турска власт стигле, ухвате сва три нападача и отерају их у град, одакле су око 6 с. увече пуштени и вратили се у варош са ерлијама. У исто време после 6 с. увече, 3 јуна дотрчи у нашу полицију један дечко и јави да је код Чукур чесме погинуо један наш човек. Полиција одмах тамо упути Симу Нешића, терџумана са 4 жандарма. Они заиста тамо нађу једног нашег избоденог који при издисају изјави да су га убили три низама. Жандарми понесу тог човека, али кад су пролазили поред турске полиције (угао Симине и Капетан Мишине) низами истрче па убију и Симу Нешића и сва 4 жандарма. Народ се узбуни. Полиција да знак да је настала опасност по мир. Свет се наоружа. Једно одељење низама из града појави се из турске махале, под вођством једног официра и почне нападати на народ. Гарашанин, који је тада стигао, умири Турке и склони их да се врате у град. Они пристану, али да им се да пратња. Одредише им за пратиоца Ивка Прокића, жандарм. официра са 4 жандарма. Тек што су мало замакли у улицу, турски официр командова плотун и побије све наше пратиоце. Даљи ток догађаја је исти као и код „Трговачких новина." По опису у Видовданд најжешћа борба је била код Стамбол капије. Тамо се тукло до 8 с. ујутру 4 јуна. Битку је прекинуло закључено примирје, које су потписали: Илија Гарашанин; командант града Ашир паша, и конзули: енглески X. Лонгворт; француски Е. Тасти, руски Влангали и жеран аустрјиског конзулата Васић. Према писању поменута два листа, као и према званичним извештајима, објављеним у „Срп. новинама", сукоб је почео 3 (15) јуна у 7:1/2 сах. увече. Опис догађаја углавном је истоветан и у „Трговачким новинама" и у „Видовдану". Та два листа у једној ствари нису сагласни. Док први каже да је 3 јуна погинуо код Чукур чесме жандарм, други у броју од 4 јуна наводи да је погинуо један српски чиновник при Ершењу званичне дужно(н8