Општинске новине

Београдске општинске новине

сти, а у броју од 7 јуна да је погинуо један човек и то избоден ножевима. По првом листу, дотично лице убијено је из пиштоља. Шта је овде тачно, ми то данас још не знамо. Име погинулог штампа није објавила. У оно доба штампа је била слаба у добијању информација. Међутим, Јован Ристић у књизи „Србија по бомбардовању Београда" каже да је 3 јуна погинуо Алекса Николић, слуга код једног српског трговца. Видећемо мало доцније да се то слаже са опиоом Николе Христића, само што је име А.лекса било трговчево а не слугино. Пошто је Ристић тада био дипломатски агент Србије у Цариграду, он је вероватно писао према туђим информацијама. Иначе, целокупан опис догађаја слаже се са оним у „Видовдану". Ристић је живо описао напоре енглеског конзула Лонгворти-а да се дођз до примирја. С опасношћу по живот, конзул је четири пута ноћу, између 3 и 4 јуна, одлазио у град и одатле ишао Гарашанину. Ласкава је Ристићева оцена о држању Лонгворти-а у тренутку кад су Турци прекршили примирје и почели бомбардовање. На позив пашин да иде у град, конзул је одговорио „да неће да има посла са варварима који бацају бомбе и картече, без законита разлога и претходне објаве, на варош трговачку, мирну, пуну жена и деце и да ће остати да дели судбину београдских становника." Ово је ситуација догађаја према писању Јована Ристића и поменута два листа. Нигде у штампи није забележено да је 3 јуна код Чукур чесме погинуло једно српско дете. Међутим, стари људи — Исидор Николић и Мунк — кажу да је тада убијен један терзијски шегрт. Сад да видимо шта каже Никола Христић. Он, у књизи „Пре 50 година", даједрукчији опис догађаја. По његовом казивању, 3 јуна на Чукур чесму дошли су и 3—4 низама. Они су гурали Србе и хтели да преко реда напуне тестије. У гужви , једном низаму разбију тестију и он њоме гго глави удари неког Саву који је био шегрт код Алексе Николића, бакалина код „:Турског хана" (Хотел „Империјал"). Дечко падне обливен крв љу и после га пренесу кући. Даљи опис сличан је оном из новина, с овом разликом: поред Симе погинуо је и жандарм Ђорђе Нишлија, а не 4 жандарма. За ону чету, коју су наши спроводили у град, каже да ]е неко од наших убио турског официрај„ а Турци онда убију Ивка и још једног жандарма. За ОЈај случај Христић криви Влајковића, о коме се неповољно изражава, називајући га хвалишом који влади прави с^етње својим слободоумним држањем и који је за време ових догађаја био главни потстрекач. Међутим, то није било истина. Влајковић је био омиљен у народу и неустрашив борац. Иако је и-

шао на штаци, јер је једну ногу изгубио у Кримском рату, он је ишао врло брзо, а такође добро јашио. За време бомбардовања, кад би у његовој близини пало ђуле из топа, он је врло брзо сјахивао с коња, јатаганом се* као фитиљ и тиме спречавао експлозију. Колико је Влајковић био омиљен, сведочи прва строфа песме која се онда, па и много доцније певала| у Београду: Влајковићу Ђока С неколико момака И бећара, и жандара Еј море, до зоре ! ј III ! ■ : |_Ј гчнез Михаило је ценио Влајковића. У указу, којим је Влајковић, и ако без једне ноге, примљен у војску у чин капетана II класе, стоји да му се тај чин даје „за показано човечно јунаштво, којим се одликовао при последњем нападу турском на варош Београд." Указ је од 15 јуна 1862. •» Кад је почело бомбардовање? Према поменутим листовима оно је почело 5 јуна у 5 с. по подне. Ристић и Христић кажу да је почело у 91/2 с. пре подне, кад се је кренуо спровод убијених: Ивка Прокића, Нешића и осталих. По Христићу, бомбардовање су изаз-г вали турски војници, незадовољни током догађаја. Ристић тврди да је бомбардовање израније припремано и да је то утврђено истрагом коју су наше власти водиле. Чудна је несагласност између Ристића и Христића с једне, и писања штампе с друге стране о почетку бомбардовања. Ко је од њих у праву? Они који памте бомбардовање, Исидор Николић и Мунк, тврде да је бомбардовање почело ујутру. Према томе, Ристић и Христић су у праву. • За пет часова колико је трајало бомбардовање, на варош је избачено око 1800—200 топовских зрна. Турске топџије нису билидобре нишанџије ,те штета није била онолика колика је могла да буде према броју избачених зрна. Од бомбардовања било је оштећено кућа, према званичном извештају: у варошком кварту 145, на Сави 41, на Дорћолу 69, на Теразијама 82, у Палилули 20. Свега 357. Сасвим изгорело 20. Укупно 377. Од турских кућа: слабо повређено 15; сасвим изгорело 4 и једно минаре оборено. Између барикада и града оштећене турске куће нису се могле избројати, јер тамо нико није пуштан. Рањених 3, 4 и 5 јуна било је: у варошкој болници 24, а у војној 7. Погинуло 30, чија се имена знају, и 20 чија су имена не* позната. Приликом борби тих дана и при прављењу барикада нарочито се одликовао Ђока Влај-