Општинске новине

Правна хроника

795

Смањење принадлежности општинских службеника општинским статутом не представља повреду стечених права Позивајући се на § 146 Закона о општинама, који говори о заштити стечених права по ранијим прописима, један општински слу-. жбеник засновао је спор против смањења његових принадлежности новим општинским статутом. Управни суд у првом степену и Државни савет, по жалби заинтересованог против пресуде управног суда, нашли су да у смањењу службеничких принадлежности новим општинским статутом нема повреде стеченог права. Образложење је следеће (решење Државног савета бр. 4783 од 1 марта 1938 год.): „Под правом се подразумева овлашћење које за појединца произилази из постојећег правног поретка, по коме он може да од власти захтева неку делатност одређеног садржаја и правца. Када је тако једно право дато неким ран.ијим законом а заштићено и новим законом, онда је то у питању стечено право. Обим и садржина оваквог једног права зависи од закона којим је оно конституисано. Према томе једно право је стечено у онолико и у зном обиму у коме је признато ранијим законом. Следствено овоме § 146 Закона о општинама штити, као стечена, само она права која су конституисана ранијим законским прописима и као таква су егзистирала у пуном свом обиму у време ступања на снагу новог закона о општинама. Ово све под претпоставком да су у питању права која се ни ранијим прописима нису могла ни одузети, нити изменити. Уколико би, пак такво једно право било подложно одузимању или измени ма са којег разлога, онда се оно не може сматрати као стечено право, јер ако се могло модифицирати раније, то је могуће учинити и данас. Другим речима такво право није заштићено у потпуности (пуном обиму), ранијим прописима, стога се не може сматрати као стечено у пуном обиму по новим прописима. У конкретном случају право на принадлежности је стечено у оном обиму у коме је ранијим прописима признато. А ти ранији прописи су §§ 65 и 66 Законског чланка XXII од 1886 године за Војводину. По § 65 „плату установљава општина правилником" а по ст. 4 § 66: „она плата, која је досад већ установљена и у опште једном већ установљена плата не може се смањити. Гледе тога има места изузетку само онда ако општина докаже да је преко мере оптерећена а муниципија одобри смањење плате..." Плате су биле заштићене законом. Али. то није било неизмењиво правило у погледу висине јер су се ипак могле смањити услед економских прилика општине а по одобрењу муниципије. Доследно принципу да су права стечена у онолико и у

оном обиму у коме су ранијим прописима призната, плате општинских службеника се и сада могу мењати односно смањити садашњим општинским статутима од бановине јер су то и раније могле чинити уз одобрење муниципије, чије је функције наследила сада бановина. Да ли у конкретном случају постоје услови за смањење принадлежности односно да ли је општина преоптерећена ту околност цени сама општина а санкционише је бановина. Тиме што бановина одобри статут којим су смањене принадлежности општинских службеника, она је у исто време констатовала да је општина, у питању, преко мере оптерећена," односно констатовала је постојање услова за смањење принадлежности. Са изнетог смањења принадлежност општинским статутом, како је ту у конкретном случају учињено, не представља повреду § 146 Закона о општинама, услед чега је морало бити решено као у диспозитиву." У овом смислу је и решење Државног савета бр. 15892 од 30 августа 1937 год., којим је расправљан сличан случај: „Примени § 146 Закона о општинама из године 1933 није било места у овом случају с разлога, што се поменутим законским прописима признају као стечена само она права општинских службеника, која су они ранијим прописима већ стекла. У јавном праву нема стечених права према правним прописима опште важности (законима, уредбама и сл.) већ само према одлукама управних власти појединачно — личним (индивидуалним управним актима) донетим 1 у примени првопоменутих правних прописа односно према општим правним прописима нижега ранга с обзиром на оне вишега (урздбама према формалном закону на основу које га су издане). Овакво стечено право не може се према томе одузети или изменити на штету заинтересованог поменутом одлуком власти већ само оном врстом прописа опште важности, каковим му је оно дано. У овом случају су принадлежности општинских службеника писарске струке и по ранијим законским прописима регулисане општинским статутом, па су се таковима могле мењати и пре ступања на снагу новог закона о општинама. Нису према томе ни тада била стечена права према општинским статутима. Када је пак то био случај по ранијим правним прописима, може измена принадлежности да се изврши истим путем и начином (статутом) и по ступању на снагу Закона о општинама од године 1933." Љубомир Ж. Јевтић секретар Држ. савета