Општинске новине

Београдска Велика школа

815

договори се са Младеном (Миловановићем) да отвори Велику Школу." Али оживотворити ту мисао и привести је у дело било је у рукама других моћнијих и богатијих људи онога времена. Југовић је нашао правилан пут којим треба поћи. Ову своју намеру саопшти Југовић Младену... Младен не само што ову намеру Југовићеву пригрли, него ју он, од своје стране и Совјета и Карађорђу представи, а овај не само што једну тако узвишену и патриотску намеру Југовићеву одобри, него одмах нареди да се и једна од турских кућа, за ту циљ сходна, у којој ће и сам моћи обитавати, уступи; и ако би у тој кући требало што и оправити, да Совјет нареди да се оправи; а уједно одреди му 160.— дуката и достаточно количество дрва за огрев." „Кад се све ово овако урадило, и кад је кућа за школу трошком из касе народне оправљена била сасвим, што је потребно било, онда Југовић учини Совјету представку да се из свију крајева Србије синови српски, без сваког призрења на званије и стање материјално њихових родитеља, у ову школу позову, но само такови који већ прилично знају читати, писати и рачунати, како ће се п.рвим септембром ове 1808 год. предавања наука отпочети моћи." Југовићу је, као првоме творцу и оснивачу ове школе, припало и прво место у њој, јер је он постао њен први директор. Администрација и уређење школе развијали су се постепено и Југовић је сам о томе свему морао водити бригу. Школа је била отворена на свечан начин у недељу 30 августа а предавања су почела 1 септембра 1808 год. Приликом овог свечаног отварања присуствовали су: Карађорђе, старешине, совјетници, ђачки родитељи, наставници и ученици, а свечан пригодан Говор одр жао је Доситеј Обрадозић. Ево неколико одломака из тога говора: „Возљубљени ученици. Бог преблаги и многомилостиви избавља земљу нашу и љубимо отечаство од сужанства турскога, а ми ваља да се старамо да избавимо душу нашу од сужанства душевнога, тј.: од незнања и слепоте умне. Благо вами, ако будете учитељем покорни и послушни и ако возљубите мудрост и науку, зашто ово су дарови божији најмногоценији. Благо и целому народу српскому, ако ви постанете и будете богољубиви, правдољубиви и просвештени. Од вас ће се сва нација наша просветити и на свако добро наставити, зашто ви ћете бити с временом народни поглавари, судије и управитељи, и од вас ће зависити свеопште народње благоголучије, чест и слава. Ако ли ви будете — сачувај боже — зли, неправедни, грабитељи и мучитељи, тешко народу и с вама заједно. Зато, дражајши ученици, будите благонаравни и послушни учитељем вашим, — учите се и просвештавајте се у наукама и добродетељи, и бићемо сви срећни и честити, пред Богом и пред људма, које да нам дарује благи Бог. Амин."

После ове беседе Доситеј је прочитао I је предавање о дужном поштовању наука, у коме је објаснио присутнима вредност и корист од просвете и науке. Нзегова је намера и жеља била да свима присутнима, почевши од вожда Карађорђа па до најмлађега ђака, објасни велику корист од просвете и науке. Ево неколико одломака и из тога предавања: „Науке су оруђа и средства помоћу којих се добијају она знања која су човеку, као мисленом и умном бићу, природна и неопходно потребна. Он има од природе свој разум, али размршење, проширење, просвећење и украшавање тога разума он добива од наука, без којих разум стоји као сакривено злато у земљи и са њом помешано, и као сва земаљска семена која вода, сунце и ваздух до узраста и до зрелости приводе. Кроз науке човек сабира знања која његово биће узвишавају и од њих добива оне пријатности које умножавају цену његова живота... Сви славни и велики људи, све високе и прекрасне душе, многи разумни и достојни владаоци, законодавци, као и просветитељи и добротвори, и са науком и без науке... сви ови, велим, и сви њима слични људи поштовали су науку, с великом жељом, трудом и трошком уводили су је у свој народ, узимали је под своје окриље и заштиту, усрдно је волели, и мало је рећи да су волели, него су је још и обожавали... Истина је да су исхрана и одбрана земље, т.ј. земљораднички и војнички сталеж у свакој држави први по реду. Исто је то и код детета: ваља га из малена одхранити и одбранити. Али и науке, занати, морепловство и трговина доводе народну срећу до савршенства. Не будимо, дакле, као мала деца која, кад се задовоље сном, јелом и пићем, не маре ни за што доуго него само за трчањем, игром и забавом. Познајмо наше како природно тако и морално достојанство, циљ и крај за који смо створени. Одајмо достојно поштовање свачему како му припада и како му доликује..." Тако је школа отпочела. Прва школска зграда показала се убрзо мала и недовољна за велики број ђака, те се у пролеће 1809 год. морала тражити већа зграда са неких осам соба. Управни Совјет био је одобрио да се нађе већа кућа а да се она прва са две собе остави Југовићу. Као управитељ ове школе Југовић је вршио набавку и најнужнијих наставних средстава као карата за историску и географску наставу. Месеца марта 1809 био је отворен и други разред за оне ученике који су свршили први разред и учили га шест месеци. Каменичка погибија била је прекинула за неко време рад у школи, али се он наставио чим су се прилике поправиле. Крајем пролећа 1810 год. био је отворен и трећи разред. Прво коло свршених ђака изашло је из школе месеца августа 1812 и од њих седам ђака ушло је у државну службу.