Општинске новине
3
Београдска Велика школа
цу. По доласку у Београд узет је за професора. Он је био човек скромна знања, али иначе човек поштене душе. Н'е зна се његова судбина после 1813 год. 5) Михајло Поповић. — Родио се у Војводини око 1770. У Србију је дошао у пролеће 1811 и постао професор II разреда. Ср*бију је оставио заједно са Југовићем у почетку 1813. 6) Сима Милутиновић. - Професором је постао у почетку 1813, али није дуго радио, јер је ускоро престала школа са пропашћу Србије. ј I 7) Јован Миоковић. — Био је учитељ цоквеног певања. Дошао је у Србију после 1809. Пре тога био је у Земуну учитељ. 8) Петар Ђурковић. — Он је био наставник војног вежбања, иначе је био капетан београдских коњаника. Ближих података о њему нмае. ' .1 | ! 9) Један официр и два наредника. — Ови су били по народности Руси и предавали војно вежбање. Ученици: Као што немамо много података о професорима, тако исто немамо ни о ученициђиа. Па ипак из неких штурих бележака може се овде дати један краћи преглед тадашњих ученИка Велике школе и најкраћи подаци о њиховом животу. 1) Алекса Карађорђевић. Старији син Карађорђев, ступио у школу од првога дана и био васпитаник најпре Доситијев а потом Југовићев и других професора. 2) Вук Ст■ Караџић. Један од првих ученика ове школе, учио је годину дана па се разболео и прекинуо школовање? Живот Вуков је иначе познат. 3) Милан Стојковић и 4) Иван Стојковић. Обојица синови Миленка Стојковића, ступили са првим ученицима. Учили до марта 1810, о|д тада живели код оца у Поречу, а почетком 1811 отишли са оцем у Каравлашку, па у Русију. 5) Николче Карапанџић■ Био је син крајинскога обор-кнеза Перче Станковића Карапанџића. Учио са осталима од почетка, па после пада Србије прешао преко Дунава. 6) Ђока Протић. Ступио у школу с јесени 1808 и учио годину дана. 7) Стојан Ненадовић. Био је родом из Кличевца, пожаревачке нахије, ступио у школу с јесени 1808; као сиромаха, издржавао га је Иван Југовић. Свршио је Велику Школу и у августу 1812 отишао за писара Карађорђу у Тополи. 8) Павле Поповић, био је родом из Жабара округа крагујевачког. Ступио је у школу ујесен 1808 а довршио је 1812 и постао писар Великога суда у Београду. 9) Гаврило Поповић. Родом из села Баурића, нахије соколске. Ступио ујесен 1808 а завршио 1812 и постао најпре цариник а после и писар код Младена Миловановића.
817 10) Максим Ранковић. Родом из Остружнице, нахије београдске. Ступио 1808, свршио 1812 и постао писар београдског суда. 11) Радован Дољанчевић- Ступио у школу 1808 а свршио 1812 и постао писар у Великом суду у Београду. 12) Стефан Новаковић. Родом из Азање, нахије смедеревске. Ступио 1808, свршио 1812 и постао писар у Совјету. 13) Арса Албанез. Не зна се откуда је био, ступио 1808 и био свега годину дана. 14) Милоје Божић■ Родом из села Чумића, ступио 1808, али школу није довршио. 1) Јеврем Ненадовић. Он се уписао у школу с јесени 1808, али је школу оставио и у фебруару 1810 ожени се ћерком Младена Миловановића. 16) Сима Ненадовић. Он је био из угледне породице, а као млад човек био даровит, поштен, простосрдачан и одважан. 17) Јовчца Миловановић. Био је синовац Младенов. Ступио у школу 1808. За њега је Вук рекао да је најмање знао читати и писати. Учио је годину дана. Доцније је постао зет Карађорћев. 18) Ђцк.а Марковић, био је син Илије Марковића, кнеза посавског. Ступио је у школу 1808. Не зна се докле је учио, али школу није свршио. 19) Милосав Здпавковић. И он је ступио у школу с јесени 1808 и учио свега годину дана. 20) Илчја Чарапић? 21) Лазар Арсенијевић-Баталака. Он је био ученик Велике школе и доцније постао високи чиновник и написао Историју сопског устанка, у којој је најопширније писао о овој школи. ■ М 22) Лаза-р Поповић. Био Је из куће кнеза Павла Поповића, из Вранића. Школу је свршио августа 1812 и постао писар београдскога магистрата. 23 Ђот>ђе Чарапић. 24) Илнја Павловић. 25) Михајло Лазаревић. Он |е био старији син попа Луке Лазаревића. Школовао се и у Карловцима и код куће у Шапцу. У школу је ступио почетком 1810. 26) Кузман Лазаревић. Био је м; ђи брат Михатлов. 27 Бошко Тадић. 28) Ђуро МилЈтиновић. То је слепи српски гуслар који је испевао пуно народних песама. I ! < 29) Срећко Поповић30) Гаврило Вићентијевић31) Лцка Ненадовић. 32) Мијат Шеџоблић. 33) Иван Станковић. 34) Петар Вујановић и брат му Лазар Вујановић. Били су најмлађи међу ученицима. 35) Петроније Муња, итд. Бројно стање ученика није нам најтачније познато. Пред Каменичку погибију било их је