Општинске новине

Зашто је хлеб лош?

Из француске ревије „1>'т1оттаМоп тесИса1е" доносимо овај чланак профосера Г. Лемоана, у преводу д-р Св. Радовановића, сматрајући да ће бити од интереса и за наше надлежне власти и за наше грађане да виде како се на овај проблем гледа у Француској. На сличан начин поставља се и код нас питање производње хлеба по великим градовима. Само смо ми засада у бољем положају, зато што наш сељак производи боље квалитете пшенице. То је питање које постав.ћам себи већ неколико година. Пре рата је Француз јео доста хлеба; отада га једе све мање и мање. Рећи ће се на то да се навике мењају и да месо улази при исхрани у све ширу размеру. Ја то не поричем, али се питам, зашто су се измениле ове навике и, тражећи узрок овој промени, увидео сам да она почива у рђавом квалитету данашњег хлеба и да, што је његова потрошња опала, разлог лежи у томе да је он сада мање пријатног укуса, јер је и мање хранљив, као и да изазива код многих лица поремећаје у варењу. И тада сам се запитао: зашто је хлеб постао лош? И предузео подужу анкету код оних што производе хлеб: код хлебара, млинара и ратара. Ова студија резултат је тога, а учињена је, то понављам, код људи веома надлежних у својој струци, и то без иједне унапред смишљене помисли предајем на размишљање својој сабраћи у медицини, па чак и широј јавности, ако икад мој рад доспе до ње, а такође и своје закључке до којих сам дошао. Бавећи се и сам земљорадњом у округу Нијевру морам да нагласим да сам ја црпео своја обавештења у овом пределу, али и да верујем! да се моја извучена свођења могу применити и за сву осталу земљу. У прегледу редом ћу исказати све што се Јиче пшенице, брашна, хлеба или, ако је по вољи, обрађивања, млевења, као и мешења хлеба У истину то су радње једна за другом које допиру до производње хлеба предатог потрошњи| и могу се поделити у три чисто различита стања: ...Производња пшенице, ...Израђивање брашна,

...Мешење хлеба из брашна. У крајњем резултату учествују три удружења са различитим интересима: ...Земљорадник. ...Млинар, ...Пекар. Очевидно је да једна студија о квалитету данашњег хлеба не би смела занемарити једно или друго од ових веома важних стања, ако би хтела да буде потпуна и непристрасна. I ПШЕНИЦА НеКад: Гајено је некад само неколико врста и то добро познатих. У округу Нијевру гајена је пшеница плавичаста, црвенкаста, стакласта и бела. Ове су се врсте одабрале саме по себи у току столећа прилагођавајући се клими и земљишту. Произвођачи ратари трошили су један део жетве. Све су реке окретале безброј малих воденица сада већ ишчезлих. Тамо се млело своје зрно и код своје куће правио хлеб. Ратар је сам оцењивао своје жито и, како је хлеб сачињавао највећи део његове исхране, сејао је оно које му је давало најбољи хлеб. Хемијска гнојива нису била позната, само је било познато стајско ђубре. Ове пшенице давале су слаб допринос. Модрикаста пшеница на пр. давала је 7—9 метара по хектару. Али су оне све имале сасвим изванредну пециву вредност сем беле пшенице. Ова је пак била гајена уосталом само на извесним земљиштима која су била рђава за друге врсте. По1 овом рачуну је национална производња била слаба. Била је далеко од тога да задовољи потребе потрошње. Ова је пак имала своју допуну у увозу из великопроизвођачких земаља: Канаде, Северне Америке, Аргентине, Русије. Увожене су врсте са високом пецизном вредношћу и то: Манитоба из Канаде, Хард Винтер и Хард Манитоба из Удружених Држава, Таганрог из Русије, све ове врсте пшенице имај)у ванредно вишу каквоћу од оне код наших пшеница у земљи. Ове су се врсте мешале са нашим и добијало се брашно каквоће стварно више. Ово се брашно производило по свима већим или средњим млиновима и оно је било скоро 'једино

3*