Општинске новине

26

Београдске општинске новине

штампано у Прагу исте године (1789), али је Ово први пут да се у тој литератури сусрећемо с овако детаљним и рељефним описом личности самог војсковође тих ратова, да стојимо лице у лице с једном монографијом у којој је изнет цео живот једног војника гледан у првом реду са становишта идеје највећег интереса који је тим животом покретао и везао га и за историју нашега града. Тешко је наћи већег психолошког јединства код једне личности од овога што га је писац изнео у Лаудановом случају. Рођен у војничкој породици, он је дошао на свет с психологијом војниха у чију су душу атавизам и време унели нешто од психологије старих норманских викинга, па и још даље, некадашњих најамних војниха и војсковођа којима је ратна вештина врховни принцип и главни покретач целокупног деловања. Времена су заиста била сложна. Бити војник била је професија која се практиковала тамо где су били већи изгледи на успех. А ратова је било на све стране. Ратовало се: у Русији, Француској, Прусији... ,,Нек се овај вијек горди нада свијема вјековима, Он ће ера бити страшна људскијема кољенима...", певао је Нзегош. Код нас, подмукло, као подземна грмљавина спремао се велики бој за крст часни и слободу златну, сав народ је био у покрету. Службено је још увек борбу против Турака предводила Аустрија, Русија... Ти ратови захтевали су крај живота Лауданова и уздигли га у војничкој каријери да оне висине коју би иначе тешко било предвидети... Књига почиње описом једне ноћи 1756 г. Лаудон је у то доба већ зрео човек, али је још веома далеко од онога што је у детињству сањао и желео... Летонац по рсђењу, он је најпре провео детињство у кругу своје породице, оца војника, мајке увек пуритански настројене и наставника, прзтест~нтс:<ог пастора. У том детињству не видимо оне топлине којом су окружена друга племићка деца, само коњушар по каткад што прича крадомице чудновате приче дечаку у које се мешају имена царева и краљева и истиче фигура Петоа Великог, Карла Х"1... Летонија је припагала Русији. Као сасвим млад официр Лаудон је најпре служио у руској војсци. Прву ратну срећу окушао је у барбама против Татара на Криму и под Астраханом, али га све то није задовољавало. Дани су протицали монотоно, монотон и тежак је био тај војнички живот и зато млади официр бежи, бежи први пут са жељом да доспе у Шведску. Судбина га место у Шведску доводи у Пруску, тадашњи мали Берлин, али резиденцију Фридриха Великог чије име на војнике сугестивно делује. Још увек у униформи руског царског официра, .Лаудон излази пред овог краља нудећи своје војничке услуге. Али му ту срећа није послужила, Фридрих је мишљења да његовим војницима може заповедати само пруски племић.

На реду је била Аустрија. Царица Марија Терезија је мање осетљива за питања националности. Зар није Тренк био у њеној служби и толики други?! Ако погреше, зна се шта ће с №има... Лаудон је постао аустријски официр и то баш у чети барона Тренка, који се прославио својим пандурима, најамним војницима, сељацима — граничарима прикупљеним по Славонији, где је Тренк имао своја имања. Лаудон се с њим упознао у Русији. Тренк је пореклом био Италијан, али је оставио видан траг у историји наше Крајине. У белетристику га је увео Јосип Еуген Томић својим причама о ,,3аставнику Тренку", позоришним комадом о „Барону Фрањи Тренку"; Фројденрајх у музику оперетом „Тренкови Пандури". Оно што старац Милован (Качић) пева о њему и његовим пандурима кад у песми „Писма од рата Краљице Угарске с краљем кршћанским" (стр. 394) каже: „Мало мање бише Посаваца, Све делија прије нежењених: Прид аима је кнеже Тренковићу, На гласу је кано краљевићу. Кад еу дошли у Слежију равну, Робе, пале села и вароше: Куд њихова војска допираше, Он'да црна крвца тецијаше." потврђује се и у овој Винтерхолеровој књизи о Лаудону: „Вга^е Кег1е. Не11 ипс! 1ге1 уоп \*/о1кеп 1еис1Не1 посћ јттег Јег Мопс1 Маб кгасћ! 5о? Нтги1аи{епс1, мећ1 1^аис1оп, <1а$ сИе Кгоа{еп тН с1еп КоЉеп с1ег Се\уећге аи! сНе Кбр{е с1ег РетсЈе 1оббсћ1а(5еп. Бје 5сћасЗе1кпосћеп бтс1 е$, сће 80 кгасћеп. (б1г. 117). Једно бојиште се замењује другим. Лаудон је увек срчан и јуначан, али се још није показала на обзорју његова добра звезда. Године 1745 шаље га ратна команда у Лику и Крбаву, на Кордон. Почиње живот у малом гарнизону, у унутрашњости земље, ситан, безнадежан. Пролази година за годином у црној монотонији и зато он опет, као некад из Русије, једне ноћи, док цео гарнизон спава, бежи тамо где се бој бије, где се ратује. Књига почиње описом овог бегства. Недостају живи описи природе, реченице су искидане, у стакату као и бурно куцање срца војника који бежи и ударање копита верног коња о камење и бусење. Као сенка пролеће он мимо села и засеока: Бунића, Перушића, Плитвица, уставља се једино у Карловцу, а одатле јури право у Беч, да измоли премештај или да положи главу за непокорност... Овај пут га је срећа боље послужила, за успехом дошла је и слава. Био је већ стар кад је постао фелдмаршал, а било му је тачно 72 године кад га је цар Јосиф II имено-