Општинске новине

4

стето/ј'-Ч • Из новије литературе о Бео^бду 25

лаза преко река, где и како, да ли преко Саве или Дунава?... Командујућем генералу целокупне коњице у Банату, грофу Мерсију, издаје се хитан и тајни налог да у танчине проучи целокупну ситуацију. Његове информације решиле су питање у корист Дунава преко ког ће војска прећи код Панчева, али то остаје велика војна тајна све до последњег часа. За во ; ску постоје три зборна места: Футог, Петроварадин, Сибенбиоген. Војска бројч укупно: 65.103 пешака, 35.674 коњице и 24.000 граничара. У Футог стиже Савојски из Беча 21 маја. Прелаз царске војске преко Дунаиа почео је 15 јуна. 16 јуна био је већ готов и први понтонски мост. Прелаз је извршен без и једне једине жртве. Сва огромна цаоска војска сместила се пред Београдом у утврђеном троуглу који се тако јасно види на свим плановима Београда из тог доба, а чији су се трагови и до данас (Лауданов шанац) сачували. Војска је размештена на два фронта, једним фронтом окренута је према београдској тврђави (т. з. Коп1гауаНаћ'опзНп1е), другим према огромној турској војсци (т. з. 21гкитуаПаИопбИте) која се с југа и истока приближавала Београду. Султан Ахмет III, који је тад владао на Босфору, канио је повести одлучан бој. Снага и опрема његове нове војске коју је слао према Београду сећала је на стара времена из доба Сулејмана Величанственог. ЕОЗ.ООО!... Од тога је 203.000, уз Мораву, долазило под заповедништвом взлиттог везира. Критичност и тежина ситуације била је очигледна.

ч

Евгеније Савојски

По мирним бреговима београдским где данас из зеленила ничу виле, воде поносни широки булевари, улогорила се сва ова турска сила мирна и спокојна у својој сили и снази. Посебно — редовна војска, посебно татарска коњица (30.000). Од прелаза царске војске па све до одлучне битке над Београдом грме топови и с једне и с друге стране. Руше се предграђа, градске куле и капије. Тежина ситуације налаже војсковођи највећу предострожност, брзину и одлучност. И сјајна битка извојштена 16 августа, и затим панично бегство огромне турске, оружјем и свим што је потребно тако добро снабдевене војске, све би то било неразумљиво кад би се изгубила из вида личност Евгенија Савојског. Физички недовољно развијен, душом и срцем велик, он је изнео победу на својим слабим плећима, свсјим светлим разумом. Као битка несразмерних војних снага, уз то вођена под нарочито неповољним околностима, — битка под Београдом 1717 г. сјајно доказује тезу о улози водеће личности и значају моралних и интелектуалних особина којима располаже! Живот Евгенија Савојског био је и досад толико пута предмет обраде. Круна тог бурног и славног живота је баш ова битка којој се у свим описима жизота и деловања Евгенија Савојског даје главно место. Рећи о њој нешто апсолутно ново било је тешко, па ипак смо с овим новим описом ове битке добили не само нову потврду о њеном историјском и војном значај, већ и опис који долази из прве руке, чија је а^тентичност несумњива будући је писац — Оћегз1: Б, КиЈоН КлзгНп« шеф аустријског ратног аохива. # * * Винтерхолер, износећи у својој књизи жквот и дела барона Лаудона, одоедио је већ и у самом наслову књиге,,Еаис1оп,^апс1егегипс! СепегаГ', угао под којим га посматра — као луталицу и генерала, подвукао је два основна нагона свог јунака, диа оснозна душевна стања који га покрећу — авантуристичке склоности, психички немир; хипнозу славе, упорну борбу до успеха. Варона Лаудона вежу за Београд ратови царске војске из године 1789, а нарочито његова победа од 6 октобра исте године. Ови ратови нису непознати, о овом освојењу Београда, поред наше домаће лите^атуое, постсји и стара крони^а ,,Узг1а11е сЈез Кпе^ез" ЈасоБа Р. Кеитаппа (2Н1аи, 1787 и даље), као и један занимљив дневник што га је — под насловом: ,,Уо11з{ап<И^е СезсЗисМе уоп сЗег Ве1а^егип« ипсЗ Етпаћте <3ег Рез^ип^ Ве1§гас1", — написао један цесаро-краљевски офипир, који је у ово! опсачи учествовао ( уоп етет кк, ОШг1еге, с1ег сНезег Ве1а^егип^ Непуоћп1е).