Општинске новине

Књижевни додатак

Из новије литературе © Бес^граду - ДЕО ТРЕЋИ -

Сосћспћаигеп, „Иег Сетиз Јез РеШћеггеп" 1937; ^ш^егћоПег Р., ,Хаи<1оп, УУапбегег ипс! Сепега1 " 1934; Ј оу1 С 1с 1^ , „Ра^ез Тгот Неге апб. 1ћеге т Зегбгја" 1926; Стефановић М, А,, ,,Епопеја Београда" 1935; Трајковић Н. М., „Јри виНења свете Петке" 1936; СтефановићЈазмин Д., „Тринаести ред" 1938. Кад је у питању Београд, занимају нас и скромна као и монументална дела. Зрно истине може се свагде наћи. А то је важно. Почињући овај приказ обрнутим хронолошким редом, т.ј. идући од новијих ка раније изашлим делима, заслужују пажњу две књиге, које су у току 1937 и 1934 изашле на немачком језику: ,,Оег Оепшб Јез РеИћеггеп" (издање немачкод друштва ,Диг ^ећгроННк ип<1 и 7 ећг\У185еп8сћа11еп", у редакцији војног писца и страчњака Кохенх-аузена, Ро18с1ат — Вегћп 1937) и књига песника РпесЈпсћа Ж''т1егћо11ега, „Раи&оп, \Уапс1егег ип<1 Сепега!". Прва је везана за Београд једним својим значајним поглављем, другу веже за Београд име главне личности ове књиге — генерала Лаудона. Писци књиге ,,Бег Оепшз с!ез Ре1с1ћеггеп" ставили су себи у задатак да — како то наглашује предговорник књиге Кохенхаузен описујући десет у историји знаменитих битака, пруже доказ за тезу да велику битку може извојевати само онај војсковођа код кога влада хармонично јединство умних снага, карактера и осећаја. Као једна од тих модел-битака дошла је у обзир битка коју је 16 августа 1717 под Београдом извојевао прослављени војсковођа Евгеније Савојски над Турцима и њиховом три пута већом војском. Остављајући по страну тезу која је за писце књиге била важна код избора битки, за нас је .у овој књизи од интереса значај који и најновија војна наука даје овој битци под Београдом, као и питања: како је ова битка описана, да ли је унет који нови моменат у оно што се досад о њој знало, на основу каквих је података описана и ко је писац. Ако погледамо старе кронике, пада у очи с коликим интересом издавачи прикупљају податке о ратовима да их на што драматичнији

начин прикажу својим читаоцима. У једној старој песмици се каже: „Ба Ја« ^1епег Ех1га-В1аН беЉег шсћ! У1е1 ех1га ћаИ; Каппб1 <1и <1епп уоп огсНпа1геп ВЈШегп, Еезег! тећг ће^ећгеп?" Тај „екстра" елеменат у главном су ратови. Данас, у доба сјајних ратних мемоара и разних успомена у којим је описан Светски рат, нитко неће рећи, да су описи ратова, битки само за стручњаке, да је то незанимљива литература за ширу публику. Али, и без обзира на ово остаје стара истина, да и о ратовима као » о целокупном човечјем деловању треба полагати рачуне, па да се и о овим питањима од њихових писаца мора у сваком случају тражити јасност и приступачност. Тим особинама обилује без сумње опис битке под Београдом 1717 у овој Кохенхаузеновој књизи. Он је тим занимљивији. Како је истакнуто, циљ описа био је унапред одређен. 1о је проузроковало да је у опису светлост поглавито бачена на извесне моменте, док је све остало, као детаљнији описи тадашњег Београда, његове околине, опис војника, официра и генерала с једне и с друге стране скоро сасвим изостао. Истакнута је личност војсковође Евгенија Савојског, и сва пажња посвећена његовом деловању да се што боље и јасније види у коликој је мери резултат зависио од његове личности као војсковође, његове личне вештине и несумњивог војничког талента. Излагање почиње описом предострожних припрема Евгенија Савојског у Бечу, где се прикупља :новап, регрутује нова војска, спрема ново оружје, гради нова, велика дунавска флотила — десет огромних ратних бродова ,,уоп егзЈаипћсћег Огбззе", снабдевени безбројним топовима, — спрема огромни материјал за изградњу мостова, транспорти... Док се све то припрема, сам будући победилац, нагнут и дан и ноћ над картама и плановима, проучава са својим генералима план деловања ОрегаНопзр1ап Најдуже га задржава онај исти проблем над којим је у наше доба размишљао фелдмаршал Макензен, проблем пре-