Општинске новине

Зашто је хлеб лош

23

2) рђаве радне методе по пекарницама присиљене су, било социјалним законима било мамцем за добити, да жртвују квалитет у корист брзине и прихода, 3) управљана економија (што више рђаво управљана) нагони земљорадника да жртвује каквоћу количини, пошто је пласирање жетве укапред осигурано, макакво да је по каквоћи или количини, 4) млинарство пак ради на том да произведе што нижу каквоћу, јер нема право да прода бољи квалитет скупље, јер би тим настала повишена цена. Изгледа да је тешко вратити се уназад. Никад више неће земљорадници пристати да сеју врсте пшеница са слабим доприносом. Треба да се надамо да 6е се проширити само врсте са великим доприносом, боље и непроменљиве (сталне). Никад се више неће повратити старе методе прављења хлеба, апсолутно неподударне са социјалним законима. Постоји само једна могућност за побољшање: повратак ка потпуној економској слободи. Слободна конкуренција довела би брзо до побољшања. Кооперативе, које имају рђаву пшеницу, не би је могле продати. Млинар би

израђивао боље брашно, које би скупље провао, а пекар, који би нешто скупље продадавао одличан хлеб, продавао би можда чак и више. Најзад, никад се неће доћи ни до некадање потрошње. Сељаци су некад врло много јели хлеба: по кило на главу дневно била је обична ствар. Села се расељавају у корист градова. Радничке класе су добиле повишене плате и научиле да мање једу хлеб а много више друге намирнице. Од тога страда пшенична економија. Скоро у свима земљама света требало би да владе вешто контролишу трговину пшеницом: једне владе да би свеле свој увоз, а друге да би избегле срозавање своје земљорадње. Човек се научио да производи више пшенице, али и да мање једе хлеба. Постоји ту једно дубоко неслагање, које ће неминовно једног скорог дана довести до економске катастрофе, када нека од идућих година буде преродила. После тога пак нико не може предвидети шта ће се догодити. Превео: Д-р С. Р-

А. Г. Балаж: Из албума „Јатаган-мала"