Општинске новине
22
Београдске општинске новине
трбуха услед потрошње таквога хлеба? Извесне особе тврде да нз осећају ове неугодности, кад једу хлеб с обичним хлебним квасцем замешеним.
ПЕКАР, МЛИНАР И ЈАВ-НО МИШЉЕЊЕ Пекар је тај који потрошачу доноси хлеб. Он је тај који ствара јавно мишљење. Ако је хлеб рђав, потрошач се пожали пекару. „Кривица је до млинара" одговара овај стално „он ми продаје лоше брашно". Понекад још дода — „Шта знам, шта је све стављено у њ од стране млинареве". Подмукло скреће праву потрошачеву љутњу на млинара. Овај пак нема никакве везе са публиком. Он нема прилике да јој каже, шта он пак све види у пекарници приликом понуде пекару свог брашна. Уосталом да би он и имао прилику, он то не би ни учинио, јер је пекар његов клијенат и плашио би се да овог онерасположи против себе, Нема прилике да каже ни то да је чврсто обавезан да преузме ону мешавину, коју му картел излиферује. Немогуће му је да пшеницу бира. Млинар преузима оно што му се даје. Земљорадник је задовољан каквоћом пшенице, коју је пожњео (совуљага увек мисли да су њена деца на]лепша!). Пекар уверава да добија лоше брашно. Дакле, ко је ту у праву? Тако се ствара и јавно мишљење и изгледа нормално да се ономе који се не брани сви грехови и припишу. Оптужује се млинар да у своје брашно умеће све оне разноврсне ствари, признате или не: млинско ђубре (кад брашно није врло бело), разну врсту зрневља од сточне хране или хемијске продукте. Млинар се упушта у нечувену пакост да би своје брашно направио бољим од суседовог. Купује скупоцене машине, делимично жртвује свој приход да му не би брашно изгубило белину, до које пекари тако држе, и најзад, зар би он метнуо млинско ђубре, па да одједном с таквом муком стечени резултат изгуби? Требало би да најпре полуди! А међутим о томе се с убеђењем говори. Никакво интересовање не претстављају другоразредне цереалије. Брашно од јечма или зоби је исто тако драгоцено као и оно пшенично. Нешто су мање скупа, али садрже и много мање брашна. Раж даје врло црно брашно а хлеб је сасвим нарочити. Пекар се ту не би преварио. Кукуруз даје брашно много жуто. Остаје још пиринач, који даје брашно јевтино и врло бело. Али хлебна вредност његова не долази у обзир, јер за тесто преставља мртво тело. Он се не би могао увести у употребу друкче до у малим размерама, јер се прави од њега хлеб с муком.
Хемијски производи употребљавани су у доба када нису забрањивани. Још су пак допуштени у Сједињеним Америчким Државама, Немачкој и др. Све су то врло моћва и оксидујућа средства: бромати, персуфлати итд. Употребљују се у количини од 1 грама на 100 килограма брашна. Нзихово дејство је врло успешно. Дејствују оксидацијом на извесне маоне материје садржане у брашну, а које 1 знатно ометају ухлебљавање и разарају при том каротин, дијастазу која даје загаситу боју црноме хлебу. Услед кампање, под насловом „Хемијски хлеб", поведене од листа ,,Агш с!и реир1е", њихова је употреба забрањена. Установљени „бег\'1се с1еб Егапс1ез" будно надзирава трговинска брашна. И у пекарницама се узимају узорци за преглед. Испитивање другоразредних цереалија је врло просто. Довољно је да се под микроскопом испитају зрнца скроба, чији је облик карактеристичан за сваку биљну врсту. Испитивање хемијских производа је још простије: довољно је бацити на једну згњечену брашнену плочицу подесан реагенс, па да се одмах појаве обојене мрље. Природа реагенса и боја мењају се наравно према употребљеном хемијском продукту, али је увек само< испитивање врло просто а резултати зрло сигурни. То знају сви млинари и ретки су они који тако што покушају. Иако је знатан брот узетих узорака, ретки су случајеви утврђених преступа. Пекари могу сами да покушају да употребе хемијске производе. Али је у главном мали број оних који располажу с довољним знањем за употребу таквих поступака. Најзад, само је један производ који ишчезава при печењу: натријум бромат; остали се могу увек пронаћи. Употреба хемијских производа је практично ништавна. На северу Француске и у париском пределу извесни пекари употребљавају један шкодљив производ хемијски: бакрени сулфат. Али се он употребљава у тако малим количинама, да се са извесношћу не може при прегледу утврдити. Плавичаста боја овог производа је управо допунска за жутоцрвенкасту боју брашна и овим синтетичким додавањем добија се више бела боја. ЗАКЉУЧЦИ У закључку свега узроци лошег квалитета хлеба јесу следећи: 1) пецива вредност је нижа код нових пшеничних врста (управо онако као што су калемљене саднице винове лозе са већим доприносом нижег квалитета од садница старе лозе),