Општинске новине
Београдске опш тинске новине
■*>има побудио што већи интерес за рад и циљеве Савеза градова. Одржавање годишњих главних скупштина, а и седница Управног одбора, имало би се епојити са што више предавања, па и изложби, нарочито локалних, из разних грана самоуправне делатности дотичнога града. Закључено је да се функционери Савеза градова, а по потргби и друге особе које ће сарађивати у раду Савеза, изашиљу на научне студнје у иноземство, нарочито у сврху да проуче рад иностраних већих савеза градова. Њихови извештаји имали би служити као база за усавршавање рада Савеза градова. Како су досадашње конференције градских финансијских, техничких и социјално-здравствених референата показале много угпеха. одлучено је да се и овог пролећа имају одржати такве конференције, делом у Београду, а делом у Загребу. Конференција техничких стручњака би^е сазвана за 11 и 12 -111-1939 у Београду. Нарочита пажња обраћена је новој Уредби о општинским штедионицама од 23-Х1-1938 у којој се налази некслико врло неповољних одредаба за градске штедионице, као и за саме градске општине. Након опсежног реферата г. Рудопфа Ербера, генералног директора Градске штедионице у Загребу и претседника Савеза штедноница Краљевине Југославије, одлучено је да се Савез градова има свим снагама заложити за испуњење захтева Савеза штедноница у циљу измена споменуте уредбе. У погледу аутоматског стицања завичајности по § 13 Закона о градским општинама одлучено је да се опет обнови много пута истицани захтев Савеза градова којим се тражи такаа измека поменуте законске одредбе, како градске општине не би биле тако тешко оптерећене великим трошковима око социјалног збрињавања великог броја нових завичајника. Закључено је да Савез градова има израдити за све градове опште упуте о изради комуналне статистике о свима гранама управе, као и осталим важним појавама у животу градова. Како су се неки градови обратили Савезу градова у познатом питању најамног приреза, одлучено је да се Савез градова заложи да би се то питање и у наредном финансијском закону решило аналсгно како је решено у овогодишњем Финансијском закону. Исто тако има Савез градова настојати да се законодавним путем аутентично протумаче одредбе Закона о државној трошарини у погледу наплаћивања општимске трошарине на вино и ракију од произвођача. Расправљена су још и питања основе новог закона о болницама, новчаних казни по Закону о радњама у корист нарочитих градских фондова за издржавање стручних школа, заштите градских грбова, као и што уже сарадње са савезима градова балканских држава. Овом резолуцијом* закључен је у главном званичан део рада седнице Претседништва Савеза градова.
Г. д-р Теодор Пеичић, претседник Општине града Загреба % школу за цивилну заштиту, коју је подигла Загребачка општина. Ова школа свакако треба да послужи кзо модел и осталим градовима, када буду приступали подизању својих школа за одбрану од ваздушних напада. Истог дана увече, претседник Градске општине приредио је у жутом салону Градског подрума банкзт, на коме су узели учеш^а, поред претстзвника Савеза градова, и претставници загребачке привреде. Тако су били присутни, поред ве1=| раније споменутих, и г. Владимир Арко, претседник Индустријске коморе, г. д-р Стјепан Красник, претседнкк Трговачке коморе, г. Фрањо Баричевић, потпрзтседник Индустријске коморе, г. Теодор Кауфман, потпретседник Загребачке општине, г. д-р Драгулин Брегант, градски ве^Кник из Загреба, г. Ернест Ерлих, градски ве^ник из Загреба и други. На банкету су одржани врло значајни говори. Претседник Загребачке општине, г. д-р Теодор Пеичић поздравио је присутне и г. Владу Илића овим говором: „„Оејећам се сретним и поносним, што ми је пала у дио часна дужност да Вас, драге сараднике у Савезу градова Краљевине Југосла-
У недељу 5 фзбруара приредио је претседник Загребачке општине учесницима ручак у вили Градске општине на Ребру, где су се гости ванредно добро осетили у атмосфери народног фолклора. После ручка су учесници разгледали нову