Општинске новине

Београдске општинске новине

гласи да је то завршна фаза двадесетогодишњег рада на обнови, сређивању и уређењу општинског социјално-здравственог деловања. ОБНОВА ОПШТИНСКОГ САНИТЕТА Дуге патње београдског грађанства под окупацијом изнуриле су га, испиле. Рушевине Београда изазивале су сету на бледим и тамним лицима наших грађана; празне су куће; однешене су ствари од вредности... али веру, срце, одушевљење тих Београђана нико није могао понети — све или готово све је однето опљачкано, али се за дочек победоносног српског војника нашло тада, поред радости, и цвећа. — У београдском санитету, нажалост, и оно мало инструментеријума, лабораториских апарата и санитетског материјала, однето је, упропашћено и уништено. Г. д-р Милорад Гођевац, стари општински лекар, није затекао готово ништа од оног што је оставио 1915 год. Требало је стварати све изнова, а сретства врло мало; особља стручног и општинског готово нема. Амбуланта за преглед сиротиње и хитну помоћ се ипак организује. За пренос болесника у болницу Општина набавља 1919 год. једна кола. Слика тих кола по речима Анкетног одбора у извештају од октобра 1923 год. није ружичаста: „На точковима се налази сандук унутра окован плехом' ... Тим колима се превозе и болесници од заразних и осталих болести. 1920 год. из Дирекције плена добија Општина један фијакер-омнибус за пренос заразних болесника. 1929 год. буџет Општине је 24,351.956.—, а за санитет 178.050.— динара. Буџетом за 1920/21 год. санитетско одељење добија једну форму и дели се на: амбуланту и станицу за хитну помоћ; Отсек јавне хигијене и Одељке: гробљански, чистачки, Завод за стерилизацију млека и Завод за дезинфекнију. Услед недостатка здраве пијаће воде грађанство се снабдева водом из бунара и река. 7е воде су нездраве, појављују се заразне болести. Општинска управа се брине о здрављу грађана и на седницама општинског одбора (4 и 5 новембра 1921 год.) на дневном реду је питање „Сузбијање заразних болести које су почеле да ое шире". Уз ово се на овим седницама општинског одбора одлучује, у вези са заразним болестима, да се Хемиска и Бактериолошка лаборарија обнове. Пошто је сав материјал из хемиске лабораторије (основана 1909 год. у Општини) однесен од окупатора, хемичари општински почињу рад у Државној лабораторији, а затим у лабораторији Савске царинарнице. Ту су радили све до 1926 год., када је општинска хемиска лабораторија обновљена. Тада, 1921 год., први пут се уносе у бу|,1ет кредити за рад специјалиста лекара у оп-

штинској амбуланти: за очног и зубног лекара и за лекара за болести ува, носа и грла. Овај последњи хонорар се убрзо гаси — као недовољан — те се и та помоћ грађанству даље не указује.

Бивша Општинска амбуланта за кожне и венеричне болести у улици Браће Крсмановића

Са социЈалне стране у почетку обнове свих животних потреба Београђана, Општина чини све што је у таквим приликама могуће. Услед мноштва разрушених кућа, оскудица у становима била је велика. Београђани староседеоци враћали су се на своје огњиште. Самом чињеницом што је Београд престоница, па према томе и центар многих деловања, диктује много већи промет живља но у другим градовима. Те околности су појачале још више ту, већ и онако велику оскудицу у становима. Снабдевање животним намирницама једног великог града такође је отежано, па било то само из разлога што су путеви у околини били у рђавом стању. Општина је имала да се брине и о тим питањима и бринула се. Тадашњи вд. претседник Општине г. Коста Главинић, са општинским одбором, одмах 1918 год. решавао је питање снабдевања београдске сиротиње храном и расправља питање оскудице у становима. То траје неколико месеци и долази се до солуције да треба реквирирати станове и да Општина изгради већи број малих станова за потребе становника. У ту сврху Општински суд закључује један зајам од 60,000.000 динара у пролеће 1920 год. У циљу да притекне становништву у помоћ у погледу оскудне исхране, Општина дели новчану помоћ сиромашном становништву а уз то образује један одбор за исхрану. Неколико месеца доцније одређује се комисија (новембра 1919 год.) и образује се Одељење за снабдевање. Општина све енергичније схвата своју дужност и узима у своју режију снабдевање Београђана хлебом (услед штрајка пекара) и месом. За ову сврху Општина улаже обртни капитал од 10,000.000.— динара.