Општинске новине

90

Београдске општинске новине

повластица у цени радном свету који се вози изјутра рано на посао. При свему томе Општина води рачуна о структури београдског радништва: главни део, готово трећину, чине занатски радници, којима је потребна што бржа и јевтинија комуникација са центром града. То је исто потребно за трговачке помоћнике, угоститељске раднике и намештенике слободних професија. Индустријских радника има око 20,42 °/о (без Земуна) свега радништва. И њима је исто тако осигурана повољна комуникација са њиховим радионицама. Рад на физичком васпитању И држава и Београдска општина помажу све јаче и свестраније физичко васпитање омладине. Тако је помогнуто и стварање Голфклуба и изградња модерног голфског игралишта — које је изграђено захваљујући иницијативи и високој заштити Нз. Кр. Вис. Кнеза-Намесника Павла —, стварање неколико веслачких и једриличарских клубова, изградња ногометних и тениских игралишта итд.

Београдски пејсажи: Споменик Доситеја Обрадовића у Универзитетском парку Највеће и најлепше резултате у физичком васпитању народа показале су соколске организације. Соколска друштва, организована по Тиршевом систему, уједињују у свом програму и физичко и национално и морално васпитање и служе као допуна војске и шко-

ле. У својим редовима окупљају све народне слојеве, — и сиромашне и богате, и мушке и женске, и децу и одрасле. Уједињују и село и варош. Имају велики број организованих чланова из свих крајева Југославије и служе и данас као значајна гаранција државног и народног јединства. Законом о организацији соколства од 1929 године унифицирана је соколска акција у целој земљи и дата законска основица за даљи соколски рад. Тај закон је дао снажног полета развоју соколства. За последњих осам година оно је ушло у најшире народне слојеве и ојачало се четвероструко и по броју друштава и по броју чланова у целој Југославији. Општина београдска пружала је увек и материјалну и моралну потпору соколским друштвима на својој територији. Давала им је бесплатно земљишта за подизање домова и буџетом сваке године предвиђала извесне суме за соколство. У Београду има сада 13 соколских друштава, са близу девет хиљада организованих чланова, нараштајаца и деце. Али ни после овог закона о соколству, соколске управе нису имале никаква принудна сретства за прикупљање грађана у соколске редове. Морали су се служити и даље само пропагандом и убеђивањем. Зато се о обавезном физичком васпитању народа у Југославији може говорити тек од 1934 год., када је донесен закон о обавезном телесном васпитању. Основано је засебно Министарство за физичко васпитање народа, које је ставило себи у задатак да координира све акције на развоју физичке културе у целој земљи. Циљ тога закона је телесно, морално и национално подизање целокупне нашз омладине, мушке и женске, од прве године школовања до навршене 20 године живота. За ваншколску мушку омладину закон је установио празничне течајеве, које воде општине, а дозволио је обвезницима да се физички васпитавају у соколским друштвима и другим спортским удружењима и установама. Наравно, да ови празнични течајеви обухватају скоро искључиво по градовима шегрте и радничку омладину, а по селима готово целу омладину. Деца средњих и богатијих градских сталежа васпитавају се физички по школама. Тако је држава, — која се у почетку бринула прво о побољшању услова рада, па затим о заштити- и осигурању радника у више праваца — примила најзад на себе и бригу о његовом физичком и моралном васпитању. То је природни и логични продужетак социјалног старања. Модерно социјално законодавство и напредак технике осигурали су раднику више слободног времена. Пошто је у главном др-