Општинске новине

102 београдске општинске новинб

општина, мора Организовати своју јавну библиотеку одређујући процентуалну квоту свога буџета за њено издржавање, набавку књига, персонал. Поједине самоуправне па и приватне библиотеке, које својом статистиком могу доказати довољан број посета, добијају помоћ и премије. Све то доказује вредност и значај јавних библиотека и са културнога и са општег националног гледишта. Старо оно правило, да: ,Дп1:ег агта бИеп! тизае, бИеп! 1е<*е8" прекинуло је у средњем веку наш културни развој исцрпљујући сву енергију у борби за голи опстанак. Култура се јавља само спорадично и метеорски с великим и сјајним личностима. Деветнаести и двадесети век нису само дали нашу политичку ренесансу, они собом носе и културну. На херојску психологију веже се радна и културна. Стотине и стотине, нарочито наших омладинаца, седи данас по нашим библиотекама и тражи да се преко књиге спреми за бољи и културнији живот који тражи и време и нова динамика живота. Наши градови Београд и Скопље већ су основали своје градске библиотеке по типу јавних библиотека. Велика дневна посета доказује њихову потребу и њихову улогу. Загреб стоји пред оснивањем своје велике градске библиотеке. Упоредо с овим новим покретом наших градова намеће се цео низ проблема који су с њим скопчани, нарочито проблем професионалне и идеолошке спреме библиотекарских радника, проблем правилног финансирања ових установа... Али нема сумње да ће наши градови, који показују толико елана у решавању целог низа врло компликованих питања, с успехом решити и ово питање тако значајно за нашу будућу као и садашњу градску културу. У овом нашем раду књига Луизе Нофрп, главног библиотекара Туринске народне библиотеке, 1лБп е Б1БНо1;есће, не може ос.тати незапажена нз само зато што је та књига непосредно намењена библиотекама нашег типа, већ и обзиром на сугестије које се на овакове књиге надовезују. Италија је класична земља старих и великих библиотека, народних и научних, али је покрет за оснивање библиотека о којима је овде реч релативно млад и нов. У толико је паралела лакша, резултати искуства ближи и могу и нама бити од непосредне користи. Прво у што се покрет „ударио" потврдило је чињеницу коју је искуство већ толико пута изнело и која и код нас, оснивањем наших јавних градских библиотека, долази на прво место: потребу да се проблем свестрано проучи, да се тим библиотекама у општој организацији градова да онај ранг који оне као културне и просветне институције морају имати у сваком погледу. Луиза Нофри посветила је своју књигу — која је настала као резултат њеног рада на стручним библиотекарским курсевима одржаним у Турину 1933—1934 и 1934—1935 — стручној спреми радника тали-

при Друштву народа, као и Међународног библиотекарског удружења, објављено је неколико дела широког и великог значаја. Тако, на директан захтев француског радничког делегата при Друштву народа, М. Жуо, и молбу

Прво познанство с књигом — читалац „књиге слике" у Градској дечјој и омладинској библиотеци поч. А. Томаса, — 1933 дело дубоког социјалног карактера и значаја ,,ВЉНо1ћедиез рори1а1гез е! 1о181Г8 оиупегз"; 1935 компаративна студија о професионалној формацији библиотекара „Ко1е е1 ЉгтаИоп с1и ВЉИоШесане;" 1937 ,,Мапие1 ргаћдие с1и ВЉКо1ћеса1ге", што га је на иницијативу Француског библиотекарског удружења саставио Лео Грозе. Међу осталим делима интересантно је навести и мали приручник који је изашао у издању Белгијског савеза градова и општина, 011еШ ^ои 1ег8, „Мапие! је 1а В1БНо1ћедие".

Библиотекари при изради нових каталога у Дечјој и омладинској библиотеци. (Г-ђе Ј. Бурмазовић, Д. Паранос, И. Горбова) У целом низу гемаља до.чети су закони о организовању и финансирању јавних библиотека. Један од најбољих био је закон Чехословачке републике који је предвиђао да свака и најмања, како градска тако и сеоска