Општинске новине, 01. 03. 1939., стр. 22
102 београдске општинске новинб
општина, мора Организовати своју јавну библиотеку одређујући процентуалну квоту свога буџета за њено издржавање, набавку књига, персонал. Поједине самоуправне па и приватне библиотеке, које својом статистиком могу доказати довољан број посета, добијају помоћ и премије. Све то доказује вредност и значај јавних библиотека и са културнога и са општег националног гледишта. Старо оно правило, да: ,Дп1:ег агта бИеп! тизае, бИеп! 1е<*е8" прекинуло је у средњем веку наш културни развој исцрпљујући сву енергију у борби за голи опстанак. Култура се јавља само спорадично и метеорски с великим и сјајним личностима. Деветнаести и двадесети век нису само дали нашу политичку ренесансу, они собом носе и културну. На херојску психологију веже се радна и културна. Стотине и стотине, нарочито наших омладинаца, седи данас по нашим библиотекама и тражи да се преко књиге спреми за бољи и културнији живот који тражи и време и нова динамика живота. Наши градови Београд и Скопље већ су основали своје градске библиотеке по типу јавних библиотека. Велика дневна посета доказује њихову потребу и њихову улогу. Загреб стоји пред оснивањем своје велике градске библиотеке. Упоредо с овим новим покретом наших градова намеће се цео низ проблема који су с њим скопчани, нарочито проблем професионалне и идеолошке спреме библиотекарских радника, проблем правилног финансирања ових установа... Али нема сумње да ће наши градови, који показују толико елана у решавању целог низа врло компликованих питања, с успехом решити и ово питање тако значајно за нашу будућу као и садашњу градску културу. У овом нашем раду књига Луизе Нофрп, главног библиотекара Туринске народне библиотеке, 1лБп е Б1БНо1;есће, не може ос.тати незапажена нз само зато што је та књига непосредно намењена библиотекама нашег типа, већ и обзиром на сугестије које се на овакове књиге надовезују. Италија је класична земља старих и великих библиотека, народних и научних, али је покрет за оснивање библиотека о којима је овде реч релативно млад и нов. У толико је паралела лакша, резултати искуства ближи и могу и нама бити од непосредне користи. Прво у што се покрет „ударио" потврдило је чињеницу коју је искуство већ толико пута изнело и која и код нас, оснивањем наших јавних градских библиотека, долази на прво место: потребу да се проблем свестрано проучи, да се тим библиотекама у општој организацији градова да онај ранг који оне као културне и просветне институције морају имати у сваком погледу. Луиза Нофри посветила је своју књигу — која је настала као резултат њеног рада на стручним библиотекарским курсевима одржаним у Турину 1933—1934 и 1934—1935 — стручној спреми радника тали-
при Друштву народа, као и Међународног библиотекарског удружења, објављено је неколико дела широког и великог значаја. Тако, на директан захтев француског радничког делегата при Друштву народа, М. Жуо, и молбу
Прво познанство с књигом — читалац „књиге слике" у Градској дечјој и омладинској библиотеци поч. А. Томаса, — 1933 дело дубоког социјалног карактера и значаја ,,ВЉНо1ћедиез рори1а1гез е! 1о181Г8 оиупегз"; 1935 компаративна студија о професионалној формацији библиотекара „Ко1е е1 ЉгтаИоп с1и ВЉИоШесане;" 1937 ,,Мапие1 ргаћдие с1и ВЉКо1ћеса1ге", што га је на иницијативу Француског библиотекарског удружења саставио Лео Грозе. Међу осталим делима интересантно је навести и мали приручник који је изашао у издању Белгијског савеза градова и општина, 011еШ ^ои 1ег8, „Мапие! је 1а В1БНо1ћедие".
Библиотекари при изради нових каталога у Дечјој и омладинској библиотеци. (Г-ђе Ј. Бурмазовић, Д. Паранос, И. Горбова) У целом низу гемаља до.чети су закони о организовању и финансирању јавних библиотека. Један од најбољих био је закон Чехословачке републике који је предвиђао да свака и најмања, како градска тако и сеоска