Општинске новине

4

Пред сопменицима Бео града

105

Крај Доситеја у истом парку је његов сабрат по духу Јосиф Панчић, професор Лицеја и Велике школе. Оличен је у једној статуи — делу уметничких руку, која га речито претставља као смиреног и неуморног истраживача научне истине. Наше неизмерно биљно царство, дотле неиспитивано, било је широко поље његовога рада, у. коме је он открио неслућена богатства и прокрчио прве путеве којима су, прихватајући Панчићево научно дело, одлазиле све даље и дубље доцније научне генерације. Срећно су постављени ови споменици у славу два просвећена духа. Њихово присуство пред зградом Универзитета је племенито окриље за нашу највишу школу и живо, вечно указивање да је наука најсигурнији пут за прогрес. Највише је споменика на Калемегдану, том чудесном парку, који је и сам за себе положајем и уређењем права уметничка творевина природе и људских руку. Лети провирују они кроз бокоре зеленила, ујесен их кити лишће

Јанко Веселиновић

У опадању, а зими, и по вејазици и на снежном вихору, они су ту, често једини посматрачи природних ћуди.

Ту су статуе наших великих лиричара Ђуре Јакшића и Војислава Илића, кроз чије су племените поезије изливени болови и радости једног читавог народа у буђењу и покрету. Крај њих је и Ђура Даничић неуморни борац у свом победоносном „Рату за српски језик и правопис". Ово одабрано друштво недавно је увећано још једним правим претставником нашег духа, у личности Јанка Веселиновића, великога приповедача и приказивача идиличног сеоског живота. У једном сеновитом куту указује се попрсје Кнегиње Зорке, уоквирено великим платанима са гранама увек немирним и жизим, као што вечно живи и захвално сећање на узвишену мајку Краља Ујединитеља. На централном делу парка уздиже се полетни Мештровићев споменик „Захвалности Француској''. — На постољу овог споменика — узбудљивог по уметничкој обради и племенитог по осећањима захвалности у њему израженим исписана је мисао једне целе генерације, једног читавог народа: „Волимо Француску као што је она нас волела". Најзад на самим зидинама старог града, огледајући се на ушћу Саве у Дунав, још једно дело генијалних Мештровићевих руку „Весник Победе'" — прав, поносан и миран, каква је била и вековна борба нашег народа чије победе персонифицира. У пространим алејама Калемегдана има довољно места и за остале изразите и славне претставнике наше духовне културе. Нека сви они од Нзегоша до Ракића, преко споменика подигнутих у славу њихових генија, постану становници овог јединственог парка на обалама Саве и Дунава и од њега нека створе, својим мирним присуством, наш Пантеон под ведрим небом. У оном малом парку у центру града је недавно подигнут споменик Војводи Вуку великом хероју, правом Обилићу наше новије историје. Нзегов жарки патриотизам, бодрен легендарном храброшћу, носио га је као вихор кроз четништво и све последње ослободилачке ратове док није најзад, на домаку потпуног ослобођења целог нашег народаз пао на Груништу. На позоришном тргу уздиже се велики споменик Кнезу Михаилу, под чијом мудром владавином турски гарнизони напустише српске градове — 1867 год. Погледи просвећеног кнеза допирали су и изван граница ондашње малене Србије, до наших тада поробљених покрајина — Босне и Херцеговине, Јужне Србије, где његови људи неуморно раде на националном оживљавању и препороду. Он је сагледао, као визију, наше народно ослобођење и уједињење и не могући сам да га оствари, пруженом руком пророчки је претсказао да је то дело доцнијих генерација. Имена српских градова исписана на његовом споменику, које је он ослободио од Турака,