Општинске новине

106

Београдске општинске новине

његов су значајни допринос том великом историјском делу. Насред Карађорђевог парка налази се споменик 1 рећепозивцима — тој храброј фаланги наших ветерана у ослободилачким ратовима. Трећепозивци, иначе смирене занатлије и поштени земљоделци, голим грудима су штитили своје домове, поља и оранице и одбијали бројнијег и добро наоружаног непријатеља. Право је што је неустрашивост тих незнаних хероја, у одбрани родне груде, овековечена у сред престонице у виду једног, макар и скромног, — споменика. У истом парку је и споменик славном француском песнику Ламартину који је, на повратку са свог великог пута по истоку, прошао кроз онда поробљену Србију и у непосредном додиру осетио сву моралну лепоту и чистоту њеног подјармљеног народа. Импресиониран тиме писао је да би се радо борио за слободу тога народа што се рађа и чију би историју требало пре опевати него исписати. На раскршћу близу овог парка је споменик Франше д' Епере-у, маршалу Француске и војводи Југославије. Глав. команданту савезничких војсака на Солунском фронту. Биста војводина осмехнутим ликом окренута је према широкој улици кроз коју су, као капију слободе, умарширали у престоницу, за непријатељем у паничном бекству, победоносни ,,Солунци", предвођени од свога вођа Регента Александра. У Топчидерском Парку један споменик потсећа на незаборавног пријатеља нашег народа др. Рајса. Овај културни Швајцарац, по-

знавши наш народ у његовим наЈтежим часовима 1914 године, заволео га је и све своје велико знање ставио је у одбрану његових угрожених права. У нашој уједињеној држави нашао је своју другу отаџбину, а и вечни сан, по израженој жељи, у њој почива, недалеко од свог споменика на малом топчидерском гробљу. Скоро је престоница обогаћена и спомемеником српског народа Вуку Ст. Караџићу, који се као утешно сведочанство једне бесмртности уздиже на суморном путу за мирно боравиште Београђана. Представљен у импозантном споменику са књигом у руци, која подсећа на Вуковом реформаторском духу треба да захвалимо што „пишемо као што говоримо и читамо како је написано", Поред овог споменика, има још један у славу великога Подринца из Тршића, који је он сам себи за живота уздигао сакупивши народну поезију, народне приповетке и пословице у један раскошни зборник неупоредивог богатства и обиља, који је национално моћно зрачио, на уметничка стварања потстицао и пред иностраним светом сведочио о душевној лепоти нашег народа. Престоница спрема достојне споменике и Вожду Карађорђу, Краљу Петру Ослободиоцу и Краљу Александру Ујединитељу, затим споменике великом политичком неимару Николи Пашићу, генијалном аутору „Горског Вијенца'" Нзегошу и недавно преминулом мисаоном песнику Милану ,Ракићу. А на Авали, као Партенон, доминира, — видљив из Шумадије као и са војвођанске равнице, — грандиозни Мештровићев споменик Незнаном јунаку и, преко њега, свим незнаним херојима југославије. Шетња поред ових споменика поучна је као и прелиставање страница наше националне и калтурне историје. Она је, поред тога, и охрабрујућа јер показује, као и историја, да су корени нашег националног и калтурног живота далеки, дубоки и сигурни. Љубомир Ж. Јевтић

Ван Гог: Портре уметника (Са изложбе „Сто година

Жерико Теодор: Човек држи коња за узду француског сликарства")