Општинске новине

Национална улога градова Градска Дмерика

II Први део овог чланка који претставља увод једног великог извештаја поднетог претседнику С. А. Д. г. Рузвелту од стране америчког Урбанистичког комитета, објављен је у бр. 12 од 1938 г. ГРАДСКА ЗАЈЕДНИЦА: МЕСТО КОЈЕ ОНА ЗАУЗИМА У НАЦИЈИ Од свих наших националних извора богатства, природних и вештачких, најважнији и у зависности од кога треба посматрати све остале, јесте људски живот. Безбедност, благостање и срећа људи, жена и деце који сачињавају америчку нацију морају бити једина брига владе. Сви наши извори богатства: земља, вода, минерали, биље, животиње, технологија, установе и закони су у суштини инструменти који треба да послуже да обезбеде овај просперитет. Начин живота нашега народа, проблеми који му се намећу, његове наде и његове тежње ка већем благостању, као и унапређење његове цивилизације, морају бити предмет свеколиког старања наше владе. Од како постоји нација, начин живота, проблеми који интересују наш народ и циљеви за којима он иде, претрпели су многобројне битне измене. Међу њима, вероватно, нема значајније од прелаза са примитивне и чисто занатске економије на високо развијен индустријализам и од једног чисто сеоског живота на дисто градски живот. ВЕЛИЧИНА И РАЗВОЈ АМЕРИЧКИХ ГРАДОВА Кад су Сједињене Државе постале самостална нација није постојала ниједна једина варош од 50,000 становника. Тек у 1820 оне су се могле поносити да имају варош од више од 100.000 становника, а тек у 1880 имале су један град од милион становника. Данас већина Американаца живе по градовима. Они су настањени у 3.165 градских центара, од којих пет имају број становништва већи од милион, а 93 већи од 100.000 становника. Док су у свом примитивном стању наши градски центри окупљали у себи свега нешто више од 5% од целокупног становништва земље, да-

нас они групишу 56,2о/о. Близу ЗОо/о становништва Сједињених Држава живи у градовима са преко 100.000 становника. Ипак ни ове цифре не дају тачну слику градске конецнтрације, јер скоро половина становништва живи у или тако близу градова од преко 100.000 становника да практично њихов живот има битно градски карактер. У 1930 години сеоско становништво Сједињених Држава било је 15 пута веће но у 1790, али се градско становништво повећало 300 пута; ако се посматра сеоско становништво, види се да се његов број сразмерно смањивао веома брзо у току овог периода. Ово померање становништва ка градским територијама довело је до радикалне измене у структури нације у погледу рада ,што се види из чињенице да су у 1870 години 52.8 о/о америчких радника били пољопривредни најамни радници, док је у 1930 години тај проценат спао на 21,3 о/о. Значи да је за непуно столеће наша земља променила из основа свој начин живота и да се од сеоске заједнице, каква је била у почетку, претворила у градску и индустриску. Ова еволуција није специјална Сједињеним Државама, јер су и друге земље света, нарочтио оне западне Европе које су биле захваћене машинизмом, претрпеле сличне промене. Али док се у Старом Свету та промена извршила постепено, после еволуције која је трајала вековима наша земља која је живела у тобож некултурном стању, на границама цивилизације, прешла је из примитивног пољопривргдног стања на стање просвећеног урбанизма, за нешто више од једног столећа. Мада су цифре помоћу којих се може да процени значај и брзина урбанизације у Сједињеним Државама врло фрапантне, оне ипак нису у стању да покажу сав онај утицај који је развој градова имао на нашу цивилизацију. Непрестано повећање броја људи који живе на релативно ограниченим просторима, револуционисао је њихов начин живота и њихов начин обезбеђења егзистенције, а из тога је произашла и једна промена у карактеру нашег народног живота. У којој је мери извршена концентрација великог дела становништва градског у једном незнатном броју метрополитенских центара, види се из чињенице, да су 96 главних метрополитенских центара Сједињених Држава, чија површина износи свега 1,2 °/о целокупне територије, садржавали у себи, у 1930