Општинске новине

7

Национална улога градова

129

облакодер у центру града виши, у толико се прелаз на ниво зграда суседних површина врши наглије. У неком малом граду, изоловани облакодер као да је прогутао цео или највећи део терена, стварајући око себе опустошену зону. У колико су облакодери центра импозантнији, у толико је зона на коју они врше опустошавајући утицај већа. О томе се можемо уверити из садашње телесне декаденције, брзог старења, по неизграђеним теренима, по опадању трговачких крајева и по појави нездравих станова. ГРАД ГЛЕДАН ИЗНУТРА Посматрач који гледа град изнутра добије читав низ сасвим различитих слика, било да је путник који баци местимичан поглед, било да долази лађом, возом или аутомобилом. Већина америчких градова имају фасаду која често претставља само вештачку декорацију. Они су у центру тако искићени као да се ради о изложби за публику. Али, иза ових вештачких излога скривају се наказности: ћумези, рушевине, нечистоћа и неред. Посетиоцу који је навикнут на простране површине поља, ливада и шуме, морају изгледати врло неприродни: камен, цигла, бетон, челик и стакло од којих је изграђена варош. У центру града огромне грађевине, сличне сандуцима, уздижу се окомито са две стране улице и граде теснаце из којих су искључени ваздух и светлост. Грађевине свих линија, димензија и конструкција тискају се без реда, зид уза зид, тако да се не може запазити ни најмања црта неког унапред утврђеног реда, сем обележених узаних кајишева земљишта који претстављају улице. Дим, гареж и ларма, безглава трка људи и кола, прилив гомиле света, нарочито у време кад се центар града пуни и празни у ритму дневног живота његовог становништва, све то даје неупућеном утисак неке фантастичке конфузије, бесмислене и бучне. Поред оног што око види на површини, постоји подземље града, његова канализација, водоводне цеви, осветљење, гас и телефонска мрежа, његови подруми, тунели и подземне железнице. НАЧИН ИСКОРИШЋАВАЊА ЗЕМЉИШТА Већина становника са белом крагном ради у центру града. Ту се налазе зграде државних надлештава, канцеларије трговачких и индустриских фирми и професионалних и техничких служби, велики магацини и специјалне радње, хотели, ресторани и позоришта. У ствари ту су сконцентрисане све активности које се преносе на цео град и околину. Овде су цене земљишта врло високе и квадратна стопа земљишта продаје се по фантастичну цену, која достиже по неки пут, као у Нзу

Јорк Ситију, цифру која би се платила за квадратну миљу обрадивог земљишта. Поред центра града постоје гросиске куће и магацини, површине заузете од железница, теретних и путничких станица, све то помешано са оронулим кућама за становање које се издају као станови или засебне собе. Овај део који садржи нездраве станове најзанемаренији је код већине америчких градова. Јена анкета показаће да велики део терена ове зоне припада сопственицима који ту не станују и који своје плацеве чувају у спекулативном циљу, очекујући да ће се, кад се град буде развио, трговачки центар града проширити и да ће облакодери бити подигнути на овим парцелама. Из тога излази да су цене тернеима високе, а да су кирије у упоређењу са њима ниске. Зграде су претрпане и у рђавом стању, а хигијенске инсталације недовољно или потпуно не постоје. Људи који у њима живе лишени су минимума хигијене и пристојног изгледа стана. У томе појасу налазе прибежиште последњи дошљаци у град, подразумевајући ту црнце и бескућнике; ту станују младићи са села који немају своје земље, привучени у град и жељни да живе на једном пристојном отстојању од магазена, бироа, централног пословног краја и саобраћаја. Ова зона стапа се са радничким насељем; у којима је кирија релативно ниска, али који су у бољем стању него нездрави станови. После ове зоне долази друга са кућама са осредњим становима, са својим локалним пословним центром. Становници овог дела града имају веће приходе, плаћају веће кирије и имају већу удобност од оних који станују ближе центру. Последња зона самог града је она у којој живе појединачне породице, где је терен много јевтинији и где је према томе, могуће купити или узети у закуп станове за једну породицу, пространије, са гаражом, двориштем и велики слободним површинама. Иза ове зоне постоји блиска градска зона где су имања раштркана, са теренима за голф, групама зграда са становања и индустриским зонама, парковима и обрађеним земљиштима. Када се град развије, он исељава своје становништво из центра и зоне потискују једна другу. На тај начин једна зона меша се са другом и у току овог процеса трансформације ствара се велика конфузија. Град, дакле, има унутрашњу своју структуру и своју типичну еволуцију, које су условљене у великој мери правима постојеће својине, спекулацијом са земљиштем и режимом економске конкуренције која карактерише савремено америчко друштво. ЖИВОТ У ГРАДУ - УРБАНИЗАЦИЈА Као што се Сједињене Државе Америке из године 1930 разликују од оних из 1790, услед феноменалног развоја града, начин жи- .