Општинске новине

128

Београдске општинске новине

да се град сматра као једно засебно биће. Док се на једној страни примећује пажња према пољопривреди и према свему оном што се односи на сеоски амерички живот, видеће се, напротив, да је онај део Америке који претставља град потпуно занемарен и да је остављен ван наших националних старања. Увиђајући ово заггостављење и његове рђаве последице и свестан значаја града као таквог, као чиниоца који регулише судбину и даје изглед нације, Национал Ресурс Комити ставио је у задатак Урбанистичком Комитету да испита елементе, развој, проблеме и изгледе за будућност градске Америке у њеним односима са животом и политиком нације. Док су Сједињене Државе биле битно сељачка и аграрна земља, док је наша привреда била стварно примитивна, локална и била довољна сама себи, док су наша обилна природна богатства била једва позната или искоришћавана и док је сигурна и лака егзистенција била на домаку становништву и ако се оно брзо множило, било је раузмљиво да ће наша схватања и наша политика бити сеоски. Али, од када град игра такву једну одлучујућу улогу у нашем народном животу, апсолутно је потребно да он има значајну улогу у одређивању политике. ИЗГЛЕД ГРАДА Потребно је, пре но што се опише начин живота који је својствен становнику града у Америци, да се окарактерише средина у којој он живи и у којој је он формирао своју личност и свој карактер. Мада начини живота на селу и у граду могу тежити да се приближе један другоме по своме изгледу, ако их испитујемо под било којим углом изглед села и изглед града показују јасне разлике. Изглед града зависи природно од положаја посматрача. Али, ипак панорама свих америчких градова има известан број општих заједничких тачака. ИЗГЛЕД ГРАДА ИЗ ВАЗДУХА Ако се посматра из авиона, типична америчка варош учиниће се човеку као пространа маса грађевина, различите величине; облика и конструкције, кроз коју улице пролазе тако да јој дају изглед шаховске табле, са местимичним неправилностима. Блокови, на које је варош подељена, не изгледају као да су оргаиски груписани тако да сачињавају целине, чак и ако би изглед терена давао утисак као да су различити блокови везани један са другим. Општи утисак који проистиче из оваквог распореда јесте утисак прозаичне, стереотипне и механичке монотоније. Ако се загледа изблиза, видеће се да су извесни делови земљишта без грађевина и састоје се из пошумљених терена или паркова. Други,

неизграђени делови су скверови, жељезничка постојења или просто неупотребљени терени различитог облика и величине. Посматрач ће приметити да су правоугаоне, или каквог другог облика површине, на које је варош подељена у хоризонталној равни, обично изграђене по ивицама, а слободне у средини, што доказује да се зграде налазе само дуж улица. Дубља студија једног осредње већег града показаће, да је густина грађевина већа у средишту, у коме се макар и на свега неколико хиљада квадратних метара, уздижу на један гротескни начин неколико грађевина, обележавајући пословни центар. Ако је град већи, број ових облакодера је већи и појављују се у неправилном облику и на местима често пута удаљеним од центра, означавајући места центара другога реда. Централни пословни крај нагло се спушта ка периферији где се могу распознати крајеви у којима су мале радионице и магацини, прошарани малим грађевинама, који претстављају загађене и нездраве зоне. Поред овог појаса налазе се раднички станови, и даље квартови са великим становима, у којима је густина грађевина већа. Они се развијају симетрично и пружају се као прсти дуж артерија великог саобраћаја ка издвојеним зонама за становање са малим вртовима и слободним површинама. Поред ових кракова који иду дуж главних саобраћајних линија групишу се друге слабије изграђене колоније, које као каква мрежа спајају ове главне правце. Град добија, дакле, кружни или полукружни изглед звездастог облика. Ова симетричност општег изгледа често је покварена воденим површинама, воденим токовима, топографским неправилностима терена и близином других градова. Иза ових изграђених делова града налазе се велике слободне површине, на којима раштркане грађевине означују фарме, дечја летовалишта, паркове и клубове. У размацима дуж железничких пруга и великих путева искрсавају ту и тамо гушћа насеља и изгледају као директна проширења самога града. То су предграђа и градови сателити. Извесна од ових насеља, још не формирана, изгледају чисто као индустриски центри, али друга услед обиља паркова и дрвећа и услед отсуства нагомилавања зграда могу бити узета као крајеви за становање. ГРАД У ПРЕСЕКУ Човек може имати и други изглед контура профила америчког града, посматрајући га издалека. Овај вертикални пресек чини да снажан развој центра изгледа још чудеснији и показује како је нагао прелаз од кула облакодера, које обележавају пословни центар, на појас грађевина много нижих, често пута старих и руинираних. Изгледа да у колико је