Општинске новине

Комунална хроника

БУЏЕТСКА ДЕБАТА У ЗНАК ПРИЗНАЊА И ЗАХБАЛНОСТИ ПРЕТСЕДНИКУ Г, БЛАДИ ИЛИЋУ ЗА ЊЕГОВ ПЛОДАН ПЕТОГОДИШЊИ РАД У БЕОГРАДСКОЗ ОПШТИНИ, ГРАДСКО БЕЋЕ ЈЕ ПРИМИЛО АКЛАМАИИЈОМ БУЏЕТ ЗА 1939/40 ГОДИНУ.

Буџет Београдске општине за годину 1939/40 пети је по реду који је донела општинска управа на челу са Претседником г. Владом Илићем. Израђен после марљивих студија општинских прихода и прилагођен да у тим границама расхода омогући нормално обављање општинских служби и остварење потребних општинских радова, нови буџет уливао је пуно поверење да ће се остварити у свима својим предвиђањима. Са тим и таквим оптимизмом и Градско веће примило је предлог буџета који му је поднет од стране Претседника г. Владе Илића и Буџетске комисије. И желећи да своме претседнику ода признање за његове напоре, за његов несебичан и пун успеха петогодишњи рад, Градско веће дало је видна израза свога признања и своје захвалности на тај начин што је, са таквом једном мотивацијом примило без дискусије, акламацијом, буџет за буџетску год. 1939/40. Тако је први пут можда у историји Београдске општине један буџет примљен акламацијом. РЕЧ ПРЕТСЕДНИКА Г. ВЛАДЕ ИЛИЋА Буџетску дебату отворио је својим говором Претседник г. Влада Илић. Господо већници, Пред вама је предлог буџета расхода и прихода Општине града Београда за буџетску годину 1939/40. Уз предлог буџета ви сте сви добили и штампани експозе, у коме вам је изложено како опште финансиско стање Општине тако и стање појединих њених служби. Мој задатак, према томе, неће бити да вас са тим упознајем, већ бих само желео да вам дам једно краће објашњење о повећању овогодишњег буџета. Као што видите предложени буџет износи 357,8 милиона што значи да је за 18,4 милиона динара већи од текућег буџета. Због овог повећања могло би се претпоставити да је износ буџета претерано велики и да је он претежак за привредни развој Београда.

Међутим, ја морам да вас упозорим, а и свима вама то је познато, да ми нисмо извели никаква повећања у погледу извора наших прихода. У колико је каквих промена и било, то је био читав низ смањења разних такса, тарифа и дажбина. Наш општински прирез такође није повећаван и он већ годинама остаје непромењен од 20%. Предложени буџет као и сви ранији буџети од 1935/36 на овамо у целости је израз снаге редовних буџетских извора — прихода и он само рачунски региструје колико се од кога извора може очекивати прихода. Од 1935/36 године, када су предвиђени приходи остварени са 100°/о сви наредни буџети строго се придржавају линије на којој ће се предвиђени приходи остваривати у целини, па чак и са извесним суфицитом. При таквом буџетирању имамо у виду не само чување буџетске равнотеже већ нарочито чување општинског кредита, који је једина здрава база и најважнији предуслов за склапање једног већег зајма за потребе Београда. Стални и непрекидни пораст буџетских прихода па према томе и буџета има се захвалити већем привредном развоју Београда и напретку Београђана. Довол=но је да вам само наведем неке цифре па ћете се уверити да је предње тврђење тачно. Године 1935 потрошено је у Београду 14 милиона кубних метара воде, док је у 1938 години та потрошња износила преко 17,5 милиона. У току 1935 потрошено је електричне енергије преко 32 милиона киловат часова док је у 1938 та потрошња скочила на 44,5 милиона киловат часова, Број путника превежених општинским трамвајима и аутобусима износио је у 1935 години преко 48 милиона, док је у 1938 тај број 63 милиона. Према томе, види се да је пораст општинских прихода резултат општег привредног развоја Београда, услед чега не само да се у потпуности остварују предвиђени приходи већ се постижу и суфицити. Ако узмемо просечно оптерећење једног Београђанина општинским буџетом, видећемо и ту једну врло повољну појаву. Док је у 1935/36 то оптерећење износило 1000 динара по особи, у 1939/40 предвиђа се оптерећење за свега 840 динара, што значи да се то оптерећење смањило за 160 динара по особи или за 16%.