Општинске новине

140

Београдске општинске новине

До остварења није дошло. Из којих разлога не зна се. Болнички фонд Општински одбор је 23 новембра 1895 решио да се тај фонд установи са мотивацијом која је унета у чл. 1: „Да би се могла подићи и правилно одржавати једна општа болница за општину вар. Београда а да њено одржавање не пада јако на терет општинског буџета; да би се убудуће могао осигурати сталан рад око подизања једне болнице за дифтерију и да би се доцније могла подићи болница за заразне болести, као и да би се могла подићи стална колерична болница, оснива се при општини града Београда фонд болнички." Према чл. 2 у фонд улазе ови приходи: 1) Сума у 23.962,55 дин. коју је на поменути циљ завештао Димитрије Црнобарац; 2) Поклон од 1000 дин. Мијаила Павловића, трг. из Београда; 3) Поклон Ларенотија у 400 дин. у злату; 4) Годишња општинска дотација у 2000 Дин.; 5} Приходи од такса на забаве и концерте; 6) Приход од Посредничког биро-а који Општина намерава да узме у своје руке; 7) Добровољни прилози и завештања; и 8) Интерес на капитал фондовни. Управу фонда сачињавају: претседник општине; начелник санитета министар. унутраш. дела; шеф општинског санитета, претседник Црвеног крста, општински благајник и два одборника. Новац се даје на приплод само општини и Управи фондова. Фонд се има непрестано капиталисати док не достигне суму од милион и по динара, т. ј. док не буде могао да приближно подмирује ове потребе: за 60 кревета у општој, 30 у дифтеричној и 40 у колеричној болници. Замисао ова била је лепа и остварљива, па ипак је остала на хартији. Пензиони фонд општинских чиновника и службеника. Установљен је на седници одборској 5 јануара 1896 и он и данас постоји. Новчани завод Општине београдске за ~позајмице на залоге Правила овог завода решена су на седници од 5 јануара 1896. У капитал завода улазе: 1) Сви фондови општински: кукурузни, болнички, сиротињски, пензиони општин. чиновника и службеника и фонд за пострадале трговце и занатлије. Сваком овом фонду завод ће плаћати 5°/о камате; и 2) Новчане оставе и улози разних корпорација и лица. Највећа позајмица на залоге је 200 дин. а најмања 1 дин.

Управу завода сачињавају: претседник општине, управник завода, по један претставник сваког фонда, 2 одборника и 3 грађанина које одбор изабере. До остварења ове идеје дошло се тек крајем 1928 оснивањем Општинске штедионице. Фонд за издржавање сиротиње Оснивање његово решено је на седници од 7 децембра 1895. Мотивација и циљ изнети су у чл. 1: „Да би општина могла осигурати себи могућност да подигне и правилно одржава Дом за своју сиротињу, на оном ступњу на који је данашња наука и морал подобне заводе извела, да би се овај завод обезбедио од сваког могућег буџетског колебања и од осећања тренутних расположења, као и да би се - у будуће општински буџет поштедео терета који из године у грдину расту, оснива се овај фонд. Приходи фонда су: 1) Завештање непознатог завештача у 3649.99 дин.; 2) Поклон Милутина Марковића, адвоката у 666 дин.; 3) Поклон Ларенотија од Ферари у 556.65 дин. 4) Кријумчарске казне; 6) Уштеде по буџетским позицијама на издржавање сиротиње и ванбрачне деце; 7) Завештања племенитих људи; 8) Приходи од забаве које се у корист фонда буду давале; 9) Прилози добрих људи; 10) Новац из сиротињске кутије; 11) Интерес на капитал. Кад фонд достигне суму од 800.000 дин. образоваће се Сиротињски одбор од 12 грађана и грађанки који ће на себе примити сву бригу београдске сиротиње. Ближе одредбе прописаће општински одбор. Управу фонда сачињавају: претседник општине, шеф општинског санитета, општински благајник, 4 одборника и 4 грађанина. Новац из фонда даје се на приплод само општини и управи фондова. Ако данас, после 44 године, узмемо у критичко расматрање поменуте подухвате општинске, не бисмо им могли ништа замерити. Све идеје биле су лепе и остварљиве а^ финансијска подлога реална. Нарочито је интересантна финансијска страна. Сви фондови дају се на приход Заводу за позајмице, а из њега општина узима зајмове и плаћа камату. Завод је дакле, општински кредитор. Он је оно исто што је данас Општинска штедионица. Да је у оно време дошло до оснивања тог завода, он би данас био врло моћна финансијска установа. Обиље капитала нагнало би га да даје и друге врсте зајмова. Д. Ј. Ранковић.