Општинске новине
8*
Прилози за историју Београда
Из београдске прошлости
ПРВА РУСКА ЦРКВА У БЕОГРАДУ Зграда некадање Велике школе, а сада Универзитета, служила је и другим сврхама, а не само школским. У њој је, као што смо једном изнели, било Министарство просвете. Дуго година у н>ој се је налазила и Народна библиотека, а 1876, у једном оделењу зграде, била је инсталисана и Руска црква. О томе је „Нова Србија" у броју од 3 новембра 1877 донела ову белешку: „Руска црква у здању Велике школе коју је варош Москва послала за време прошлог рата и која је посвећена архистратигу Михаилу, почиње опет служити од 6 ов. мес. Служба ће се држати редовно празником и недељом у 8 и по сах., а у очи тих дана биће бденије, 1 у 5 и по сах. увече". Дрква се је налазила на другом спрату, у десном крилу из дворишта. ЗГРАДА РЕАЛКЕ У БЕОГРАДУ Ова зграда, као што је познато, налази се у ул. Узун Мирковој спротив хотела „Српски краљ". Ту зграду, како су изнеле „Новине читалишта београдског" купила је Држава 1847 за 4000 дуката од Цветка Рајовића, другог по реду управника в. Београда (1831 г) затим министра и држав. саветника. ПреРеалке у тој згради је било Енглеско посланство. Цветко је имао кућу и у Космајској ул. бр. 3 и у њој је становао. 1а кућа и данас постоји. Умро је у Београду 1873. ОПШТИНА БЕОГРАДСКА ОСНОВАЛА ЈЕ 1895 ГОД. НЕКОЛИКО СОЦИЈАЛНИХ И ЈЕДНУ ЕКОНОМСКО-ФИНАНСИЈСКУ УСТАНОВУ Пуних 12 године, од 1870 до 1892 општинске управе у Београду чиниле су врло велике напоре да реше неколико крупних комуналних проблема. Београд није имао ни довољно здраве воде, ни осветљења, ни канализације и нивелације. Ти проблеми били су врло тешки за решавање, јер ]е оскудевало оно што је најважније — новац. Поред тога, требало је израдити калдрму да би се варош спасла блата.
Кад су напори крунисани успехом и кад је Београд добио 1892 водовод, осветљење, трамвајски саобраћај, а осим тога се радило и на канализацији, и на калдрми, онда се прешло и на решавање социјалних проблема. Имали смо већ прилике да видимо како је Општина београдска пре 80 и више година поклањала велику пажњу болницама и збрињавању ванбрачне деце и њихових матера. Око тих ствари мучимо се ми данашњи којима толика средства стоје на расположењу, а како је тек било тешко нашим старим који су искрено хтели а нису могли да све изведу! У 1895 г.. за време претседниковања Михаила Богићевића, општински одбор је донео статуте за неколико установа: Фонд за пострадале београдске трГовце и занатлије По чл. 1 Општина оснива тај фонд из ових средстава: 1) Суме од 2000 дин. коју је завештао на поменути циљ Абрахам Леон Коен, трг. из Беча; 2) Добровољних прилога, легата и завешташа; 3) Прихода од забава које општина ради ове цељи буде приређивала; и 4) Интереса на фондовни капитал. Фондом рукује одбор који сачињавају: претседник општине, један одборник, и по један члан управе: трговачког удружења, занатлиског удружења; трговачке омладине, Берзе, и еснафа: бакалског, болтаџиског, магазиџиског, механџиског и лончарског. Новац фондовни даваће се на приплод само Општини и Управи фондова. Кад фонд достигне суму од милион динара, онда ће управа фонда у договору са општинским одбором одвојити извесну суму и подићи зграду у којој ће се чувати и неговати пропали инокосни трговци и занатлије који су прешли 50 г. живота, а и раније ако су постали неспособни за рад. Од интереса на онај други део новца даваће се помоћ фамилијарним трговцима и занатлијама који неће да уђу у дом. Правила овог фонда усвојена су на седници општинског одбора 18 децембра 1895.