Општинске новине

Четничка акција

Београд је сведок честих парада, у којима се виде стари рагници у народном оделу са борбеним оружјем (камама и бомбама, поред карабина и украшених револвера) и са доста ратних декорација. Али, виђају се и млади људи са истим оделом и често са истим наоружањем — само без ратних декорација. Београд, а и 1и1нога друга места у Краљевини Југославији, виђа ове особе и у незваничне дане. Сви у држави, па и на страни, знају да се ти људи зову четници. Али, многи нису упознати са радом њиховим у прошлости — у стварању Краљевине Југославије. Четници имају и своје удружење „Четничко удружење", чији је Централни одбор у Београду, а пододбори по многим местима у унутрашњости Краљевине Југославије. Они прослављају сваке године 2/15 фебруар — Сретење — дан врло значајан како за четничку акцију, тако и за цео Југословенски народ. Београд као престоничка општина шаље увек на славу „Удружења четника" свога представника. И „Београдске општинске новине" стога, а и |из разлога што је Београд био свагда глава „Четничке акције" као и других националних организација, желе да својим читаоцима — ма и у краћем прегледу, изнесу: „Стварање, развој, значај и рад четничке акције".

натерао је њега и многе друге да се одметну у хајдуке, те да се из горе свете тим народним крвопијама.

УВОД Четничка акција у Србији, као и у другим деловима територије Краљевине Југославије, потиче од Оца Отаџбине — Вожда Карађорђа. Он је тај који је на дан 2/15 фебруара 1804 год. подигао „Први устанак" у Србији. Нзему и његовим сарадницима (војводама, кнезовима, буљубашама, бећарима, хајдуцима), као и свима трудбеницима из тога доба припада заслуга за покретање и стварање четничке акције у Србији. Вожд Карађорђе, сељак из Тополе, „устаник'', назван од Турака „Кара" (Црни), одметао се беше у хајдуке,, у гору и пре и после Кочине Крајине.* Дахијски терор у Србији

* Кочина Крајина (1788), рат који је трајао 3 године на српском земљишту, између Русије и Аустрије, с једне стране, уз које су били добровољци „фрајкори" и Срби под командама: Миховила Михаљевића (пуковника) и Коче Анђелковића (капетана из

Карађорђе Пред „Први устанак'' већи број људи, као „устаници'', шумски одметници, хајдуци-четници имали су и своје прикупљене „устаничке", хајдучке, четничке (комитске) чете, које су имале задатак: да штите Србе-сиротињу рају од зулума Турака, од дахија. Прве знатније хајдучке (комитске) чете предводили су: Станоје Главаш из Глибовца — смедеревска Јасеница у Шумадији, Ђорђе Ћурчија из Босута Срем (прешао као дете у Србију) у Подрињу, Дамњан

Пањевца код Јагодине) око 18.000, међу којима Карађорђе Петровић, Алекса Ненадовић, Радач Петровић, Станко Арамбашић, Васа Чарапић, као и други против Турака — верујући у обећања и Русије и Аустрије, да ће добити независноет од Турске. Тада је била и буна Срба у Аустрији, против мађарских насиља, коју је водио Пера Сегединац (1735). Потом била је и сеоба Срба из Аустрије (око 100.000) у Русији под Савом Текелијом (1752).