Општинске новине

216

Београдске општинске новине

према школекој и етручној епреми, а чл. 32 предвиђа износ годишње положајне плате службеника распоређених по појединим групама." И пензија увећана на основу признања бенефицираних година тече градском службенику од пензионисања. Пензионисаном градском службенику стављена је пензија у ток од првог дана наредног месеца после пензионисаша. У својој жалби министру против одлуке о пензији пензиониеани је тражио, да му се, поред про-служеног времена, за пензију призна и одређено бенефицирано време, истичући да је, без своје кривице, онеспособио на службеном послу — чл. 49 Статута Дирекције трамваја и осветљења у вези са § 118 Чиновничког закона. По тој жалби је министар поништио општинску одлуку о количини пензије и општина је наново регулисала пензију урачунавши и бенефициране године, али је увећану пензију ставила у ток пензионисаном не од дана пензионисања односно првог дана наредног месеца после пензионисања него тек од дана доношења друге општинске одлуке о увећаној пензији. И ту општинску одлуку је поништио министар, по жалби заинтересованог службеника, нашавши да и пензија увећана признањем бенефицираних година има тећи од пензионисања тј. ретроактивно а не од дана доношења општинске одлуке о признању бенефицираних година. Против министровог решења општина је подигла тужбу Државном савету тврдећи да пензија увећана бенефицираним годинама тече од дана доношења општинске одлуке о томе будући да признање тих година не проистиче из самих односних прописа него се конституише општинском одлуком, донетом на основу њене слободне оцене. Државни савет је, међутим, пресудом бр. 15342/37 одбацио општинску тужбу истичући у свом образложењу, да признање бенефицираних година за пензију зависи од слободне оцене управне власти, али кад су те године једанпут признате, онда и на основу њих увећана пензија тече од пензионисања, Образложење је следеће: „Тврђење у тужби, да одлука о увећаним пензијским принадлежностима тужиочевим може произвести последице само од дана доношења исте, а да не може имати ретроактивно дејство од дана када је он стављен у пензију, није основано. Овакво схватање тужба образлаже тим, што се право на рачунање овог времена за одређивање година за пензију у смислу чл. 49 Статута Дирекције трамваја и осветљења Општине града Београда од 1929 год. у вези § 118 Ч.З. не стиче непосредно на основу законског прописа, већ на основу слободног нахођења општинског одбора, односно сада Градског већа. Међутим, у конкретном случају важно је то да је дан пензионисања неспоран и према томе тужиоцу се пензија има исплаћивати од тога дана у целости, тј. узимајући у обзир и признато бенефицирано време за одређивање количине пензије у смислу чл. 49 поменутог Статута. Ово стога, што је друга одлука донета на основу чл. 49 Статута само допуна прве, којом је тужиоцу признато право на пензију, и одређен датум иеплате исте, а дискреционо право по наведеном пропису постоји еамо у толико, да ли ће се

неком признати бенефицирано време, а не и у погледу датума, од када ће се пензија исплаћивати у бенефицираном износу." Општинској одлуци о одбијању Признања повластице за пензију за онеспособљење на служби мора да претходи мишљење сталне лекарске комисије о томе. Члан 49 Статута Дирекције трамваја и осветљења предвиђа признање 10 година службе више за пензију службенику онеспособљеном на дужности без своје кривице. Односни пропис није установио ову повластицу као право онеепособљеног службеника него је само пружио могућност надлежној општинској власти да у одређеном случају призна ону повластицу ако нађе за сходно, што значи да признање исте зависи, и кад су испуњени остали услови, од слободне оцене надлежне општинске власти. Ако би службеник по основу слободне оцене био одбијен од признања те повластице, била би недопуштена и његова тужба на Државни савет против министровог решења којим је одобрена општинска одлука — чл. 19 т. 3 Закона о Државном савету и управним судовима, који не допушта тужбу на управни суд односно Државни савет по стварима у којима су управне власти законом овлашћене да одлучују на основу своје слободне оцене. Међутим, ако општинска власт одбије заинтересованог службеника, не на основу слободне оцене, него истичући да не стоји неки од услова за признање оне повластице — на пр. степен онеспособљеша — у таквом случају општина мора претходно да прибави и мишљење сталне лекарске комисије, а одбијеном службенику, пошто претходно употреби и жалбу на министра, стоји отворен пут и управно судске заштите, тј. тужба на Државни савет против министровог решења о одобрењу општинске одлуке. У овом смислу је пресуда Државног савета бр. 17953/37 са следећим образложењем: „Градско веће није тужиоца одбило од тражења с позивом, на право елободне оцене у смислу чл. 49 Статута Дирекције Трамваја и осветљења од 1929 год., него са мотивацијом, да не испуњава услове предвиђене у томе пропису, т.ј. да није онеспособљен на службеном послу. Према чл. 49 поменутог Статута одлуку о признавању спорног бенефицираног времена доноси Општинеки одбор на основу реферата сталне лекарске коми■сије, предвиђене у чл. 28 Статута Београдске општине од 1929 год. Из аката предмета епора, међутим, види се, да такав реферат сталне лекареке комисије у погледу тужиоца не постоји, па према томе при доношењу одлуке Општински одбор није ни могао без тога правилно ценити, да ли тужилац испуњава услове из чл. 49 Статута Д.Т. и О, При доношењу одлуке којом је тужилац одбијен од тражења признања бенефиције у смислу чл. 49 пом. Статута могло се позвати на слободну оцену, али кад то није учињено, онда се одлука није могла донети без реферата еталне лекарске комисије, предвиђене у чл, 28 Статута Београдске општине." Љубомир Ж. Јевтић, секретар Државног савета