Општинске новине

444

Београдске општинске новине

Доситејев лицеј (Велика школа) на углу Вишњићеве и Господар Јевремове улице

која и данас постоји. Близу угла Душанове и Маршала Пилсудског улице налазила се чувена „Пиринчана", развалине дворца Принца Евгенија, у чијим су се рушевинама налазили бедни турски дућанчићи. Нису много бољи били ни дућани по главној чаршији. Они су били дрвени, са ћепенцима, а низали су се и с једне и с друге стране главних улица у чаршији. Жив крај је био и Зерек, више Дорћола, око Бајракли џамије. И на Дорћолу и на Зереку било је неколико лепших турских кућа ограђених високом оградом са пространим баштама пуним зеленог дрвећа. Ово зеленило је било једино што је давало пријатан утисак целом крају. Између дворишта су постојали капиџици, кроз

На месту данашње Патријаршије налазиле су се три велике старе двоспратне зграде. Прву од њих, лево (према садашњем Црквеном музеју), купио је кнез Милош 1818 г. себи за конак за 15.000 гроша. Ту је становала његова породица, кад би долазила у Београд (кнез од 1817 до 1830 није боравио у Београду, него у Крагујевцу и Пожаревцу, а у последње доба и у Топчидеру). Остале две зграде, десно, до Калемегдана, припадале су митрополији. Митрополит је становао у средњој, на спрату, а у приземљу су становали калуђери и момци. Близу цркве налазила се велика двоспратна „шарена" механа. До ње празан плац са старим подрумом на сводове. Стари подруми налазили су се и близу конака и митрополије.

које су жене ишле једне другима у посету. Кроз те капиџике могле су да обиђу целу махалу а да се не појаве на улици. Ниже Дорћола, ка Дунаву, простирала се страшно запуштена јеврејска махала. Православни крај налазио се одувек око. Митрополије и Саборне цркве и око Варошкапије. Наравно да су се за време дахија Срби и у овом крају проредили, јер су многи морали да напуштају своје куће и да беже у села ван шанца. Саборна црква налазила се на истом месту где и данашња. Била је зидана од камена, али стара, запуштена и оронула, без звоника и без крста. Око ње хришћанско гробље за виђеније људе, запуштено и неограђено као и црква.

У једном од њих одерана је Карађорђева глава, испуњена памуком и упућена у Цариград. Кажу да је касапин, који је драо главу, добио од страха грозницу и умро. На углу данашње Богојављенске и Париске улице (сада парк француског посланства) налазила се једна мања зграда, у коју је кнез Милош сместио Народну канцеларију Јодмах при њеном оснивању (1816). (Доцније ее ова канцеларија претворила у Београдски суд, који је остао извесно време у истој згради). На месту где је садашња основна школа налазила се велика зграда, у којој је за време кнез Милошево прво била смештена школа, а после и Београдска читаоница. У непосредној близини налазила се дво-