Општинске новине

516

Београдске општинеке новине

слободних професија, прилози од свих државних, самоуправних и цриватних чиновника и пензионера, као и прилози свих трговачких, индустриских и др. предузећа и друштава. Ти прилози износе годишње по један дневни доходак горенаведених физичких и јуридичких лица. Затим се у Фонд уноси 5°/о од чистог прихода свих лутрија, 3°/о од извесних такса и глоба, по 1°/о од чисте добити државних банака и државних привредних предузећа, 1 % од прихода на улазнице за позоришта, кина, забаве, концерте и све друге врсте разоноде. Осим тога за Фонд се узима од сваког регистрованог картела по 1.000 лева, од дозвола за кабареје и артистичке заводе по 500 лева, од сваког решења за гостовање страног уметника и страних уметничких група, циркуса, оркестара и др. по 200 лева, од сваке дозволе за радио-апарате по кућама и од сваке потврде за луксузне псе 20 лева. Од сваког сведочанства о материјалном стању, поданству, осим оних, који су ослобођени такса, по 3 лева, од свих потврда. докумената и др. исправа, које даје Министарство унутрашњих послова и општине приватним лицима, по 2 лева. За све домаће козметичке производе плаћа се повишена такса од 10% од државне таксе у корист Фонда, а исто тако плаћају се таксе за забавне игре (табле, карте и др.) и то 20—25 лева према броју становништа где се дозвола даје. Осим тога, за Фонд се предвиају приходи специјалних марака, приходи од дарова, завештања, и др. Да би се добило што више добровољних прилога, Мииистарство унутрашњих послова даје захвалнице и значке дародавцима. За поклоне од 3.000—5.000 лева даје се захвалница, за поклоне од 5.030 до 30.000 лева захвалница и бронзана значка, за поклоне од 30.000 до 100.000 лева захвалница и сребрна значка,: а за поклоне од 100.000 до 1,000.000 лева ванредна захвалница и златна значка. Дародавци, који полажу више од милион лева могу да добију дозволу да извесне државне и општинске социјалне установе носе име дародавца. Суме, које се скупе у Фонд за друштвено помагање троше се на овај начин: оставља се у резервни фонд по 5% прихода, док сума не нарасте до 50,000.000 лева. Кад Резервни фонд досегне ту суму може да се троши на добротворне сврхе, које су од опште користи за целу земљу. Даље се из Фонда троши 10°/о за државно помагање, 15% за обласно помагање и 35% за градско и општинско тмагање, све према одређеном буџету Фонда. Осим тога 20% од прихода Фонда иде на превентивну бригу за морално и здравствено јачање младежи, и то по 5% друштвима: Савезу за заштиту деце у Бугарској, Бутарском црвз.-;ом крсту и Савезу за помагање немоћних, болесних и оних којима је потребна друштвена* помоћ. Осим тога што су осигурана сретства, која ће се употребљавати за невољне, овим

законом за друштвено помагање држава даје свима организацијама, које раде на помагању бедних, велике повластице. На државним железницама има право на бесплатан подвоз сав материјал и сви производи који служе за чоуштвено помагање. Материјал, који се увози из иностранства за друштвени рад, ослобођен 1*е од сваке царине. Штампане ствари су ослобођене царине. Иметак државног и општинског отсека за друштвено помагање, као нметак друштва и савеза, који раде хумани посао, ослобађају се свих државних и општинских I ореза и не плаћају воду, електрично осветљење и др. Све предмете од вредности, као маркице, карте повеље, значке, бандероле за државни отсек друштвене помоћи чувају се код Народне банке и њених органа у држави. Сви се ти предмети продају под истим условима као и државне таксене марке и друге вредности. Отсек за друштвеио помагање има евој орган „Извештај за друштвено помагање" који су дужни да држе све општине, сва добротворна друштва и установе. Законом за л ,опшчествено подпомагаље" предвиђа се, да сва приватна хумана друштва стоје под надзором Државног отсека за јавну помоћ. По томе је закону забрањено просити у Бугарској. Купљење прилога дозвољава се само за време Дечјег дана, Дана слепих, Дана Друштва против туберкулозе, Дана Црвеног крста и Дана у корист пострадалих у рату. Овај закон постоји у Бугарској већ пет година и показао је ванредно добре резул-" тате. Приходи од Фонда износили су: 1935 г. 1936 1937 92,624.800 лева, 41,019.326 л. 45,350.000 л. 1938 г. 45,310.000 лева. Социјално старање у нашој држави Од највећег је интереса да видимо развој социјалног старања о сиротињи код нас. И наш народ је пролазио кроз све фазе друштвеног уређења као и сви други народи. У давно минулом времену, као и у старој српској држави, под владавином Турака па чак до краја XIX века крвне задруге су вршиле су највећи део социјалног старања. У задрузи није могло бити напуштене сирочади, задруга их је прихватала, јер је сваки члан задруге престављао једну радну снагу, дакле једну заједничку вредност. Исто тако се задруга старала о старима и болеснима који нису били способни за рад, чували су их и хранили све до њихове смрти. Болесне су лечили сами на примитиван начин, бајењем, травама и другим народним лековима. У средњем веку и наша средњевековна држава имала је феудално уређење и установу робова