Општинске новине

Сиромаштина нашег града Беог рада

521

Жене на раду које носе, доје и гаје децу морају исто тако бити и заштићене а мора им се обезбедити и плаћени одмор. Оно што важи за шегрте на раду мора важити и за школску децу. Поред модерних хигијенских школа постоје и многе нехигијенске а постоје и у модерним школским зградама многе нехигијенеке прилике као што су: недовољно одржавање чистоће, оптерећеност ученика и претрпалост у разредима, полудневна настава, нарочито она при вештачком осветл»ењу, недостатак физичког васпитања, недовољан надзор ван школе. За многе ученике потребне су ђачке трпезе. И као васпитне и као корисне установе биле би: ђачке задруге за снабдевање школским потребама задружним путем привикавањем на штедњу и помагање заједничких установа у првом реду здравствених (летовање, путовање, одморишта, речна и морска купатила, санаторији). У вези са питањем станова треба поменути и домове за шегрте и ученике који не станују код родитеља а сиромашног су стања. Као старање за физичко васпитање треба остварити сарадњу са организацијама за физичко и морално васпитање — скаутима, соколима, трезвењацима, планинским друштвима и разним спортовима, нарочито спортовима на води. Школе треба да широм отворе своје зграде и да биду средишта и седишта за све ове установе и тиме допуне недостатке физичког васпитања школске омладине. Феријалне колоније, логоровања, летовалишта на води, у планинама и пољу, у вези са санаторијима имали би да служе као допуна физичком васпитању и да буду сретства за опорављање, те је због тога потребно да се оснивају у целој земљи и да буду у вези са школама, радионицама и организацијама за физичко васпитање. Нарочито установе треба имати за ванбрачну децу и матере-девојке, како би се и материјално и морално заштитили од оскудице и предрасуда, због којих страдају у друштву. За напуштену, запуштену и криминалну децу треба установити дечју полицију и дечје судове. Школе за избор занимања омогућиле би корисно опредељиване деце за избор свог будућег привредног занимања. Ове су установе нарочито потребне да прихвате децу која још нису испунила законски рок (14 година) за ступање на занате, а већ су у 12-тој години завршили основну школу. Ове установе могу да буду донекле продуктивне и да се делимично издржавају од рада својих ученика. За све ове установе потребна је најтешња сарадња и суделовање свих слојева грађанства. У првом реду оних ради којих се установе оснивају, било то као чланови задружних установа или као чланови других установа., као сарадња и надзор општинских власти које су у исто време дужне да бар делимично узму учешћа у њиховом издржавању.

Поред непосредне заштите и непосредних санитетских, економских и задружних установа постоје и посредна заштита и установе које посредним путем врше велики утицај у заштити здравља. Ту посредну заштиту врше све оне организације које раде на просвећивању широких слојева народа, које од њега отклањају рђаве навике и заблуде и које га хигијенски просвећују и подижу његово физичко и морално здравље, а у првом реду оне које га економски подижу. На пример: борба против алкохолизма, туберкулозе, венеричних болести, проституције, и других, раде посредно и на заштити деце, заштити здравља и моралној заштити народа уопште. И, кад општина, држава и друштво, помажу ове установе оне посредно помажу здравље, децу и општи економски напредак. Често је ова посредна заштита и акција која се врше на овај начин много ефикаснија, стаје мање сретстава и труда, она је у првом смислу превентивна, а то је оно што је и најважније — отклањати првобитне или најближге непосредне узроке помоћу којих се отклањају најбоље и све њихове штетне последице. У целој овој акцији мора бити координације у раду, израђеног плана и евиденције. Нарочито кад се тиче материјалне помоћи, која, као што смо напред видели, не сме бити милостиња већ има да се састоји у виду рационалне помоћи као што је позајмица, налаз рада, оспособљење, дакле социјална дужност према онима којима је потребна социјална помоћ и заштита. Прелазимо на стварање сретстава за целокупну социјалну акцију. Главни извор мора се састојати у организованом и најширем социјалном осиГдрању. За сад имамо више врста социјалног осигурања. Држава и многе општине као и разна приватна предузећа осигуравају своје намештенике и чиновнике у виду пензија, лекарске помоћи и других повластица. Они сами за то улажу у нарочите фондове. Затим постоји радничко осигурање које обухвата само известан број радника, поглавито индустриских и ако је и оно још непотпуно и недовољно. Најзад постоје приватна осигуравајућа друштва код којих ое може свако (наравно онај који има зато сретства) да се осигура за све врсте осигурања: живота ренте, против пожара, несрећних случајева, елементарних непогода, итд. Изузев имућне и богате људе који су својим великим и обезбеђеним приходима осигурани и којима није потребно никакво друго осигурање, један огроман број људи су без икаквог осигурања, то су у главном земљорадници и сви радници који не уживају радничко осигурање као и маса малих привредника у градовима и селима, углавном они које убрајамо у сиротињу, а као што смо видели њихов је број огроман. Питање је на који начин могу и они да се обезбеде, односно како могу да се обезбеде сретства за напред поменуте установе, које