Општинске новине
5*
Како се изграђивао београд
бзз
Код неких од ових зграда Хаџи Никола је био и предузимач (старо министарство финансија). Надзорник над подизањем зграда и регулисањем улица био је Тома Вучић Перишић, у то доба већ познат народни првак, од великог утицаја. Био је врло строг, каткад и неправедан, чак и према „Хаџи Дунђерину". Кнез Милош је сматрао овај посао необично важним и лично је учествовао у њему: при изради планова и предрачуна, при набавци материјала. Долазио је свакодневно из Топчидера да надгледа зидање. У „Српским новинама" од 12 маја 1834 пише: „Откако је књаз дошао у Топчидер, готово сваки дан излази сам у Савамалу и разгледа где би најзгоднија места била за зидање обштенародни зданија, која ће се у овој махали градити." Нестор Летописац износи (у „Времену" од 21 фебруара 1923) занимљиво саопштење једног савременика Милошевог о томе како је створен „план" за Велику касарну. Цитираћемо га зато што су свакако на сличан начин прављени планови свих зграда које је градио кнез Милош: „Било је то у понедељак по Спасову дне 1834 — приповеда сувременик, — кнез Милош дође из Топчидера у Београд. С њим су били, осим обичне свите, Вучић, Цветко Рајовић,. Алекса Симић и Никола Хаџи-Дунђерин. Дошавши на место где је сада велика касарна, Кнез се устави, и, пошто је раније било спремљено што треба, разгледа место, узе један колац и пободе у земљу, па окренувши се Цветку Рајовићу, који је тада био директор београдске полиције, рече: — Ћетко! Чиниш 'волко, узми колац, иди право, и стани ђе ти речем! Рајовић оде и пободе колац у горњи крај. — А ти, Базрђан-баша 1 ), рече Кнез Алекси Симићу: — Узми овај други колац, и иди право од Ћетка, па стани ђе ти речем! Алекса уради тако. Сад се четврти колац поби према оном Кнежевом. — Е, Газда, 2 ) рече Кнез Вучићу: — ти ћеш настати да Хаџија овде начини оволику касарну на два боја. То је био сав план и премер." Када се је налазио ван Београда, кнез Милош је слао овамо писмено план са најдетаљнијим упутствима за грађење (случај са Топчидерским конаком). Кнез Милош се добро разумевао у грађевинским пословима само у општим линијама, знао је шта хоће и могао је да процени квалитет готових објеката. Али, наравно, није био *) Турска реч = старешина трговачки који наплаћује царину. 2 ) Вучића ј€ кнез Милош звао „газдом" зато што се овај раније старао о Милошевом „газдалуку".
стручњак за чисто техничке проблеме. Зато је његово мешање у детаље често сметало мајсторима и одуговлачило послове. О свакој ситници требало је водити дуга саветовања са Кнезом, усмено или писмено. А попгго је он редовно боравио ван Београда, предузимачи и надзорници су губили много времена и труда при преписци и одашиљању курира. Тешко оном ко би извршио ма и редовну набавку грађевинског материјала без претходног одобрења кнежева! А како је Кнез, поред свих својих многобројних послова, памтио тачно сва своја наређења и исказане жеље, и враћао се увек на њих питајући нгга је по том учињено, нико се није усуђивао да учини на своју руку ни оно за што је био сигуран да ће бити у складу са кнежевим жељама, док не добије одобрење од кнеза. При томе је долазило каткад и до комичних сцена. Тако је кнез једном наредио мајсторима у Пожаревцу да праве много веће цигле од обичних, веће и од аустријских, које су биле доста велике: „Мајстори су покушали да изврше кнежеву наредбу, али су се одмах у почетку посла нашли у чуду. Једна цигла, по кнежевој системи, била је тешка осамнаест ока, нити се могла умесити, ни осушити, ни испећи као што треба. Због тога је главни мајстор отишао у Београд, надајући се да ће у каквој београдској циглани научити тајну, како се граде те џиновске цигле. Међутим у Београду се још никакве цигле нису правиле у то доба. Он је зато узео једну од цигала које су у Аустрији биле направљене и однео је у Пожаревац за мустру, а Тома Вучић Перишић образложио је кнезу Милошу у једном писму, да се овако велике цигле, какве би он хтео, не могу правити. Милош је и сам увидео немогућност свога захтева и зато одговорио Вучићу: „Ако мајстор не може да гради цигле велике као немачке, нек прави и мање, само да су добре." (М. С. Петровић.) Ово непосредно мешање до детаља у све послове државне (па чак и приватне) било је у природи Милошевој. Зато је он сматрао као сасвим природно да и све своје сараднике, па и оне на највишем положају, употребљава за све послове, од највиших до најнижих. Али је било народних првака који су и овај надзор над подизањем јавних грађевина сматрали испод свог достојанства. Д-р Куниберт опИсује интересантан сукоб између Милоша и његовог брата Јеврема због овог надзора над подизањем грађевина. Кад је полазио у Крагујевац, кнез Милош умоли Јеврема да у његовом отсуству прими на себе ову бригу. Тиме је хтео и да га привуче к себи, јер је већ био обавештен да Јеврем шурује са његовим непријатељима. Али је Јеврем схватио да га кнез Милош жели на овај начин понизити. Он је примио на себе тај посао, али се после често жалио како је