Општинске новине

534

Беог радске општинске новине

кнез Милош од шег.а хтео да направи простог зидара и палира, да је овим кнез превршио сваку меру у неправдама према њему, да је боље напустити и земљу него и даље подносити деспотске ћуди и гоњења тако мало разложног господара. Куниберт оправдава кнеза Милоша наводећи да је надзорник грађевина (бина-емин) у Турској био у министарском рангу и да су се на том положају налазили први великодостојници Царевине. Грађевине које је подизао кнез Милош грађене су од тврдог материјала: камена, цигле, песка и креча. Све су имале приземље и спрат. Све те зграде трају и данас, у колико нису силом срушене, и употребљиве су још увек.

Стари амам у парку Министарства финансија

„Темељитост ових грађевина народ тумачи тиме, што је, како се говори, кнез Милош, у самом почетку зидања, побио у земљу некакав велики дирек и на њега приковао велике и јаке ченгеле са врло оштрим крајевима, претећи да ће обесити мајстора о те ченгеле, ако грађевина испадне рђаво сазидана. Претња Милошева истинита је, али што се тиче дирека и ченгела, то је украс народне маште" (Нестор Летописац, „Време" од 21-11-1923). Тој солидности Милошевих зграда морамо се дивити када имамо у виду под каквим је околностима и са каквим примитивним средствима тада рађено. Није било ни вештих мајстора ни солидног грађевинског материјала. И једно и друго морало се набављати са стране. Мајстори нису излазили из школа, него су се развијали од шегрта, као и данашњи Црнотравци. Већином су долазили из Јужне Србије. Било је међу њима Цинцара и Грка, а понеки и Италијан. Турске власти и кнез Милош имали су првенство при запославашу вештих мајстора. Тек кад их они нису запослили, могли су мај-

стори да приме послове приватних лица. А приватни су се толико отимали о сваког мајстора, да он није знао куд ће пре. Тома Вучић Перишић пише кнезу Милошу у априлу 1831: „Мајстори су овде потребни, да их је још оволико имали би посла у Београду." Када је Наум Ичко почео да гради кућу 1823, обавештава кнеза Милоша да је „набавио четри пет дунђера од Грци" и моли га да интервенише код турских власти да му не узимају ове дунђере „у беглк". Поред свега тога, радничке наднице су биле мале. Око 1830 мајстори су примали по 100 пара дневно, калфе по два гроша, а шегрти по 60 пара. Неки су се зидари жалили кнезу Милошу на овако нискз наднице, али им то, изгледа, није помогло. При грађењу топчидерске цркве, 18331834, плаћани су мајстори по б, калфе по 5, а шегрти по 4 гроша. (Пада у очи да наднице мајстора нису много веће него оне калфи и шегрта. Али из обрачуна, који су нам се сачували, види се да су калфе и шегрти имали знатно мањи број надница него мајстори.) Обичне надничаре узимао је кнез Милош из околних села, изгледа на кулук. Тако пише Стевану Пазарцу, који се бринуо за грађење кнежевог конака у Топчидеру, ,,за надничаре и посленике при грађењу конака наредите да по неколико људи из околних села Топчидеру на посао опредељују се." При грађењу конака употребљавани су и робијаши, који су радили каткад и са оковима на ногама. Када су грађене чисто државне зграде, онда је кнез Милош наређивао да се радницима нешто плати. Дрвену грађу за те зграде кнез је набављао преко нахијских власти. У „Српским новинама" од 10 фебруара 1834 изашао је кнежев указ од 1—II Но 302, којим се наређује Народном српском суду да изда распис нахијским властима да насеку 14.000 греда и одговарајући број дебље и тање грађе, а нахије ваљевска, шабачка и београдска и капетанија јадранска да свуку грађу на обалу савску. Пошто ће се та грађа употребити за зидање „зданија за потребу свега народа српског", кнез наређује Суду да одреди умерене цене радницима који буду секли ову грађу п свлачили је на обалу. Оскудица у грађевинском материјалу била је исто тако врло велика. У Београду није било циглана. За дотадашње грађење кућа употребљаван је слаб материјал — дрво и ћерпич — и стара цигла која се вадила из многобројних београдских рушевина. Није било довољно ни креча, дрвене тесане грађе, гвоздених делова, ни осталог грађевинског материјала. Један део тога материјала израђиван је повремено, приликом зидања, на месту, а други је набављан са стране. Набавке са стране вршене су са тешкоћама, јер путеви