Општинске новине

Како се изграђивао Београд

617

Али и ова позоришна зграда је у XIX беку била већ доста трошна, постала доста тесна за нове потребе и повећани број београдског становништва, њено техничко уређењз нијеодговарало напретку позоришне уметности. Зато сб почело мислити не њено проширење и потпуно преуређење. План за то израдио је архитекта г. Јосиф Букавац, а њему је Министарство грађевина поверило и надзор и руководство над свим пословима. Радови су отпочели 1912 г., за време другог балканског рата 1913 прекинути су за кратко време, а 1914, за време светског рата, прекинути су сасвим. За време окупације зграда је доста оштећена и запуштена. 1919 морали су се отпочети радови готово испочетка. Уклоњена је целокупна дрвена конструкција галерија и крова. Галерије и кров над гледалиштем изведени су у бетону, а кров над позорницом у гвожђу. Дрвена позорница замењена је гвозденом окретном позорницом, за коју је набављено машинско уређење са електричним погоном. Сама главна позорница је проширена, а додата је једна помоћна позорница иза ње. На главној позорници је направљена гвоздена завеса. Изграђене су просторије за гардеробе глумаца (ранији бедни дрвени собичци, који су служили за гардеробе, порушени су). У предњем делу гледалишта изграђене су гардеробе за публику и два главна широка степеника игго воде на галерије. Раније дрвене степенице, које су се налазиле на другом месту, унутра, порушене су. На плафонима су изведени фини гипсани радови. Целокупни спољни и унутрашњи радови, као и намештај и постројења, стајали еу око 12У2 милиона -динара. У ту суму нису урачунати сликарски радови на плафону, које је радио г. Колесников. Позоришне претставе у овој преправљеној згради су почеле 6 јуна 1922, поводом свечаности венчања Краља Александра I са Њ. В. Краљицом Маријом, које је обављенга 8 јуна. У холу позоришне зграде налазе се три мермерне плоче, узидане у зид, значајне за историју ове зграде. У средини стоји плоча са натписом: „Основатељи србског театра 1852 у Београду:

Његова светлост Господар Књаз србски Александер Карађорђевић, Правитељство књажества србског", а затим се ређају имена великог броја угледних Београђана — високих државних функционера и чиновника, официра, индустријалаца, књижевника и уметника, трговаца, занатлија.

«.«

Народно позориште код Кнежевог споменика

На десној страни је узидана плоча са натписом: „Овај дом, намењен Србском народном позоришту у Београду, поста вољом и знатном новчаном помоћу Књаза србског Михаила Обреновића III". Затим је забележен датум и наслов прве претставе. На левој страни је узидана мермерна плоча са натписом: „Обновљена зграда отворена је низом свечаних претстава на дан венчања ВитешкогКраља Александра I Ујединитеља б јуна 1922 године." У фоајеу на првој галерији налази се уметничка мермерна биста кнеза Михаила. Ту бисту је поклонио кнез Михаило Јовану Мариновићу, претседнику Државног савета, за насеље у нову кућу. Унука Мариновићева, удова Милована Миловановића, уступила је бисту Народном позоришту. (Наставиће се.) Ђуро Бањац