Општинске новине

758

Београдске општинске новине

Београд добива назив ап1етига1е сћпзИаш1аИз — бедем хришћанства. Сулејман Величанствени прикупи много већу војску, добро је наоружа и опреми и лично са том војском опколи Београд 1521 год. и заузе га после месец дана крваве борбе. Црни дани наступише за Србе Београђане. Један део Турци силом преселе у околину Цариграда, где Срби ос::ују сзло Београд, којз и данас постоји. У самом Цариграду назваше једну махалу, коју су основали, Белиград-Махала (између Златних и Силивријских врата). Други део Срба исели се у Св. Андреју, (куда су сз и доцније селили у већим групама; једком и са Арсзније?л Чарнојевићзм). Турци поково утврдеиизграде Београдучисто ксгочњачком стилу, по кспији Цариграда, Багдадаи Каира. Неких 217 џакија, (према Евлији Челебији), расејаних по целој вароши, дизало се у небеса својим витким минаретима. Лепо и солидно изграђен, Бзоград сз разви и културио и привредно. Поред џамија било је виле раскошних јавних грађевина, приватних кућа и летнзиковаца, са зеленим и цветним баштама. Гор ^и град је изграђен опет као јака и лепа тврђава.

Београд из 1688. Рад сликара Дегена

После турског пораза под Бечом, око Београда се развише понозо крзаве борбз -између Турака и Аустријакаца. Бзоград је мењао господаре, и при свакој је проа:е и немилосрдно рушен, а становништзо јз страдало. Аустријанци, предвсђ;ни славким в_ј;ково у ом Евгеном Сав_јским, однесоше најзад колачну победу и задржаше Београд од 1717—1739. Срби су се борили за свој Београд и у војсци Евгена Савојског, као добровољци. Град је поново утврђен по систему чувзног француског инжељера Вобана. Подигнуте су мкоге лепз јавнз грађзвине, — дворци, цркве, касарне, споменици. Донедавна су постојали у Душановој улици остаци величанствене палате принца Александра Виртембер-

шког, која је била узор тадаље европске архитектуре, позната у нашем народу под именом „Пиринчана". И до данас се сачувала триумфална капија Евгена Сазојског, ремекдело барокног стила. И римски бунар је осетатак из тог доба. Али ни овај Београд, изграђен у западн ачком стилу, није се могао дуго одржати. 'Гаман кад је архитектонски ванредно изграђзн, привредно и културно унапређзн, морао јз I рзћи опет( у 'турске руке. Нзегови чврсти зидови, бастиони, каплје и грађевине порушени су готово до темеља. Београд је поново претворен у источњачку варош, али без лепоте коју му је дао Сулејмач Величанствени. У даљим борбама између Турака и Аустријанаца, Београд је опет паљен и рушен. Страшне дане преживео јз Београд за владе дахија, који су судили по својој вољи, уоијали, глобили, отимали, силовали жене и девојке. Никакве власти нису имали ни сриски кнезови ни легалне турске судијз. Крвави терор дахија натера Србе на устанак, под вођством Карађорђа, ванредко храброг и генијалног војсковође. За крагко време Шумадија би очишћека од Тураха и цела устаничка војска паде под Бзоград и улогори се на Врачару, који постаде и војни и политички центар српске државе која се рађала. Дахијз побегоше из Бзограда у Адакалз. Ту их побије Кар^ђ ,рђ;в изасланик Мил-НкоС^о,ковић и њихове главе посла у исги о._ај Бзоград у који су они слали отсечене глазе.српских првака. Ни после погибије дахија Срби се не умирише. Врхови београдске тврђ_вз, којз су сваки дан посматрали, као да су их инспирисали за борбу до потпуие самосталносги. Ту на Врачару Срби одлучише да ступе у бЈрбу и са легалним турским власгима. Одбише да пропусте у Београд Хафиз-::ашу, кога јз Порта именовала за новог београдског поглазара, и разбише га у чувеној битцл на Изанкоицу. После победе на Мишару, Карађорђево име постаде страх и трепет за Цариград. Порта закључи мир са Србима 1835. Али, како турски заповедници Београда и Шапца не признадоше овај мир, Карађорђе одлучи да заузме Београд оружјем. На Првозваног Андреју, 30 новембра 180о, у праскозорје, јуришају Срби са две стране на београдску варош. По^а предвођењем Конде и Узун Мирка продре српска војска кроз Саза-капију у варош. Истодобно Срби изврше јуриш на масизну и тзрду Стамбол-капију, где погибе чувени јунак Васа Чарапић. Силним налетом, коме нема разна у историји, Карађорђе освоји београдску Еарош до 10 сатИ изјутра. Оно што су раније једва изводили Аустријанци са више од стотину хиљада и Турци са више од 300.003 извежбаних и добро наоружаних војника, Карађорђе је извео