Општинске новине

Бео град у перспективи векова

759

са 15 до 20.030 слабо наоружаних усташа, од којих огромна већина није знала ни за какву редовну всјну обуку. Срби су опколили београдску тврђаву и присилили ускоро Халил-агу Гушанца, — заповедника београдске тврђаве и вођу разбојника — да се преда. 27 децембра, трећи дан Божића, напусти тврђаву и Сулејл:ан-па_иа, при знајући Карађорђеву победу.

Данашњи Београд — улица Краља Милана

Најлепши Божић који су Срби после неколико векова дочекали! Београд је постао опет српски и престоница нове српске државе. Запуштен и порушен, као небројзно пута у историји, али слободан. Београд постаје центар нове српске државе, седиште вожда Карађорђа и Управног савета. Одавде се саопштава Порти да „Србија сматра себе као независну државу". Ту борави преставник Русије. Одавде се склапају савези са Русијом, организују се ратови Срба против Турака, кад год Русија ступа у рат. Када је Карађорђе заузео Београд, Срби почеше у велик^м броју да га насељавају. Турци су се са породицама морали повући у град или напустити Београд, а њихове кргјзве су заугели Срби. Најживљи крајеви Београдапостадоше тако брзо србизирани. Карађорђева влада предузима мере да подигне Београд, да развије трговину и унапреди

просвету у шему. Најлепжи културни споменик тога доба јесте Велика школа, која је отворена 1 септембра 1803 у једној старинској турској кући у Јевремовој ул. бр. 21 Овај полет Београда прекинут је српском трагедијом 1813, када је сломљен први српски устанак. Срби су морали да напусте све заузете куће у дунавском крају вароши и да беже из Београда главом безобзирце. Све те куће по Зереку и Дорћолу заузели су поново Гурци. Турци опет заведсшз крвави терор ка^ Сроииа. \^рби су терани на кулук, мучени и убијани, као за време дахија. Српске жене и деца продавани су јавно на пијацама као робљг. Један од храбрих освајача Београда из 1805 г., Станоје Главаш, би погубљен на превару и његова глава јавно изложена на београдским бедемима, на којима је често излагано по десетак срџских глава. Ти зулуми изазваше други српски устанак под всђством Милоша Обренозића. После успешних борби са Турцима, Србкја доби аутономију. Али је турски паша и даље седео у београдској тврђави, а по градовима су били турски гарнизони. Београд није могао постати престоница аутономне Срб ј з, него је то био Крагујезац, који јз био далзко од турског везира и његових топова. У Београду су постојале и српске и турске власти. Срби и српске власти добииали су сваким даном надмоћ, Турци су се све више повлачили у тврђаву.

Данашњи Београд (поглед са Сајмишта)

Јаче изграђивање Београда отпоче 1830, када је у Београду прочитан хатишериф (својеручно султаново писмо), којим се проширује и гарантује аутономија Србијг. Срои откупљују имања од Турака и насељавају се у свима крајевима вароши. Тако Београд, још под врховном турском влашћу, посгаде српски. Кнез Александар Карађорђевић пренесе престоницу Србије у Београд 1842, и тиме даде новог полета његозом изграђивап>у, привредном и културном подизању.