Општинске новине

7

Капетан Миша Анастасијевић

795

конфисковано и продато, онда је ту башту купио Миша. Башта је имала врло неправилан облик и стране су имале по три и више прелома. Површина је износила око 25.000 кв. метара. На једном делу тог имања данас су озе познатије зграде: кафане: „Сунце", „Златан плуг" и „Призрен". Пред овом последњом била је прва Палилулска пијаца. 6) Башта код бившег Јеврејског гробља ул. Далматинској. 7) Ливада у Булбудеру. Граничила се је ливадом кнеза Александра. На том месту сада је Булбудерска црква. 8) У Топчидеру Миша је такође имао неко имање. То се види из писма које је из Букурешта упутио у Београд 28 маја 1875 Јоци Малеру, свом опуномоћенику. У том писму Миша пише: „Примио еам твој телеграм за магацин у Топчидеру. Ви сте на месту начинили тај магацин што више. Особито што се говори да ће тамо и гвоздени пут проћи. Пре нам плаћаше трошак око њега учин>ени и 300 дуката па га не дадосмо. У томе је била моја погрешка. Сада промисли и говори с киме, или Барловцем ако за добро нађете, па учини оно што је за нас полезније." Миша је имао имања и у Кладову. На дан 19 априла 1875 Мишин пуномоћник Живојин Димитријевић издавао је под закуп следећа имања: Млин за просто и фино брашно; Башту са једним виноградом и разним воћем; Башту према граду засађену воћем и виноградом. На имању постоји чесма са јаком и добром водом; Башту, опет према граду, са две куће, пекарницом и 2 чесме са изврсном водом. Са кнезом Александром Миша се није слагао. Чак нису ни говорили иако су били пријатељи по Александровом синовцу Ђорђу, који је био зет Мишин. Узрок тој нетрпељивости је зет Мишин, Раја Дамњановић који је због Тенкине завере осуђен на смрт па помилован 1857 а 21 марта 1858 био отрован у Гргусовачкој кули у којој је издржавао робију. Кад се је видело да се Александар не може одржати на престолу, Миша је желео да на исти престо седне његов зет Ђорђз. Прилике су, међутим, друкчије донеле. Св. Андрејска скупштина вратила је кнеза Милоша. Миша је био претседник Св. Андрејске скупштине. Интересантно је да га је за претседника изабрала скупштина која је у огромној већини била за повратак Обреновића. Миша је морао видети то расположење и према томе није ништа радио у корист свога зета од часа кад се скупштина састала. Он је желео и радио да Александар буде смењен, али није волео ни да Милош дође, који му је из

дана заједничког трговања остао у ружној успомени. Активни учесници Св. Андрејгке скупштине Јеврем Грујић, и Стевча Михаиловић, одане присталице Обреновића, ниједном речју не помињу да је Миша за време скупштинског заседања радио у корист свога зета, јер, мада се те ствари раде закулисно, оне ипак морају избити на јавност, Зато се логички мора претпоставити да јз Миша спремао зету престо још док је Александар на њему седео, а да је акцију обуставио можда још онда кад је видео имена изабраних посланика, знајући ко је уз кога. Да је он агитовао међу посланицима за свог зета, зар би га она изабрала за претседника? Личне симпатије Мишине биле су сигурно за Карађорђевиће, али је ипак био лојалан према скупштинској већини. Отишаз је у Румунију разочаран у својим надама и то је било све. Према кнезу Михаилу био је и више но коректан, јер Михаило је знао за жељу Мишину да, кад не може зета свог попети на престо, на исти дође Михаило. Већ под кнезом Миланом било је друкчије. У Мишу се сумњало и прављене су му неприлике кад се налазио у Београду. Кад је из њега дефинитивно отишао, не зна се, али је 1873 био у Београду и те године удао унуку Агнију за Косту Деспинића, из Ковина. Да је Миша те године био у Београду, види се из његовог писма од 30 маја 1873: Господарима Васи и Јоци Браћи Деспинићима и Кости В. Деспинићу у Ковину Поштовани пријатељи и драги зете, Писмо ваше од 27 т. м. које сте на мене упутили, добивши, не могаше ми >се никако а да вам на исто не одговорим. Осећања ваша која ми у писму срдачно показујете, како што сс тиче закључења свезе нашег сродства, тако исто и што се тиче безбедности мираза који вам дадо за моју милу унуку Агнију, осећања велим ваша, дирнула су ме веома задовољно. О безбедности тога мираза више ш је но довољно ангажирана ваша трговачка реч којом сте се свагда дојако, као што и мени није непознато, поносити праведно могли. Такву с вама радост, задовољство и срећу и ја осећам са целом мојом фамилијом и породицом што дођосмо у сродство с таковим отличним људима, за какве вас и ја и сваки без разлике сматра и праведно са мном заједно сматрати мора. Моју супругу са кћери Анком и неколико још мојих и ваших пријатеља, шаљући :вам у госте, колим вас извините ме што и сам не могох са тим позивом ползовати и там-о доћи. Многостручни послови и слабост здравља, рад чега хитам Беч походити, уздржаше ме од тога. Ово ћеге, мислим моћи и сами добро разуметк а да вам о томе не зборим много. Нека нас само велики Бог још дух'0 поживи, па ће бити времена да се заједно састанемо и провеселимо.