Општинске новине

796

Београдске општинске новине

Препоручујући драгу нашу унуку Агнију вашој моћној заштиги у свему, молим и ја вас пријатељски да са целозд вашом фамилијом и породицом примите уЕерење моје и моје фамилије и породице о истинитол! поштовању, са којим и срдачним поздравом остајем Ваш вами искрени пријатељ Миша Анастасијевил - • •'* • Агнија, која се овде помиње, то је кћи Раје Дамњановића. О њој ће бити говора доцније. Миша је умро у Клежани 27 јануара (7 фебруара) 1885 у 82 г. живота. По наредби Краљевске владе одржан је свечан помен у Саборној цркви 1 фебруара 1885. Великашкола одржала је парастос у својој сали 12 фебруара и том приликом о Миши је гооврио Светомир Николајевић. На Великој школи и на Општинској згради виле су се црне заставе. Београдска огпптина одржала је комеморативну седницу 29 јануара 1885 и на њој је било одлучено да се удови Мишиној Христини пошље гшсмено саучешће које су потписали: претседник Владан Ђорђевић и одборници: Јовица Барловац, Никола Ђорђевић, Мијаило Павловић и Ђока Миличевић. Убрзо по смрти Мишиној, 20 марта 1885, Мијаило Барловац, заступник удове и наследника, позвао је преко „Српских новина" све грађане из Србије који би из масе у Букурешту имали ма шта да траже, да му се обрате са доказима до 10 априла исте године. Готових новаца у Букурешту, како каже г. Германи, нађено је свега 200.090 леја у злату, и све је то отишло на судске таксе око парничења наследника.

Мишина жена Христина била је такође родом из Пореча, и са њом је имао пет кћери, које су биле удате ,и то: 1 Јелена-Ленка за Васу Гарашанина, ађутанта Код кнеза Александра. — Потомака жена, 2) Ружица, за Арсена Чарнојевића, великог поседника. Две кћери живе у Маџарској, удате за маџарске грофове: Бетлена и Кикског. По смрти Арсеновој Ружица се је преудала за Алексу Спасића, трг. 3) Перснда, за Јована Мариновића, министра и претседника владе. Потомци су: унук за кога се не зна где се налази, унука: г-ђа Марија, удова Милована Миловановића, министра спољних послова, рођ. Германи; и синовац: генерал и министар војни у пензији г. Милутин Мариновић.

4) Сарка, за Ђорђа Карађорђевића, потомака нема. Умрла је у Паризу 1931. Преко свог адвоката г. Симе Адање живо је настојавала да се кости Мишине пренесу у Београд и у тој жељи је и умрла.

у Неделга бб.ДпрЈилЈл 1851.годипе у10.саати » пре подне кућн нбтвои , доћи ^

5) Анка, за Раду Дамњановића, управитеља в. Београда, па после министра и државног саветника. Од потомака у животу су: унуке: г-ђе Елва Кохоут, рођ. Деспинић и г-ца Анка Деспинићева; -и праунука Силва. Живе у Београду, у ул. Цариградској бр. 6. Г-ђа Елва је чиновник код јувелира Петковића. Рајина кћи Агнија удала се је 1873 за Константина Деспинића, великог поседника и богаташа из Ковина. Мираз је дао Миша. Кћери Агнијине, по причању мајке, кажу да је тај мираз био велики. Миша је поређао на сл/олу десет кеса дуката, у свакој најмање по 1000 ком., што би данас представљало вредност од 1,200.000 дин. Константин је водио трговину и у њој због несавесности ортака пропао. Агнија је од 1928 па до смрти 1933 примала месечно државну помоћ у 550 дин., коју је Народна скупштина одредила. На самртном часу Агнија је наредила да се сва преписка, а она је била велика, метне поред ње у сандук и са њом сахрани. Свакако ј е морало бити крупних разлога што је Агнија тако захтевала. Та преписка, да је сачувана, много шта би нам могла објаснити. Агнија је причала ћеркама да Обреновићи Мишу нису трпели. Кадгод је долазио у Београд, они су наређивали да га шпијунирају. Жандарми су улазили, у кућу и посматрали шта се у њој ради. Мислило се да Миша ради на рестаурацији Карађорђевића. Мишина непокретна имовина била је врло велика. Данас се још ке зна како од толиког имања наследници нису примили скоро ништа. На неколико година пред смрт Миша је почео да продаје имања. Д-р Илија Пржић, професор Универзитета, и Тома Цинцар Јанковић наводе два узрока: шпекулације, на којима је Миша велике паре изгубио, и претерано ЛЈТ <сузан животњегов и његове многобројне породице. Тачна о-