Општинске новине

7

Слике из београдског робовања 1914—1918

49

новцу. Један војник се загрцну, и брзо отра очи неком прљавом крпом. Плакао је. Тихо, свечано, почела је служба божја. С времена на време у цркви се чује тихо јецање... То је усрдна молитва Богу, за спас и напредак српске војске! Знају шта раде Једном полицијском наредбом најстроже је заповеђено грађанству града Београда да засеје и засади и кајмањи простор земљишта и поред саме куће. У кога се нађе необрађено земљиште биће кажњен са 200 кр. или 20 дана затвора. И свет поче сејати поврће. Ко никада није имао појма о вртарству, почео је сејати лук и кромпир, репу и краставце, пасуљ и кукуруз, а свуда око засејаног простора и поред ограда, морао се посејати сунцокрет. Заливај, расађуј, плеви, везуј и чувај из дана у дан. Цео Београд постаде једна велика баштованџиница. Куд се макнеш свуда зеленило и вреже од бундева. Нарочито је био напредан Београд више Славије. Тамо је свако сокаче и пролаз, свака утрина и пољана, свака баштица пред кућом, била засејана поврћем; као код Трајка баштована, све је било лепо. Све је напредовало и цветало до нове наредбе. Тада, кад је усеву била најпотребнија вода, изађе ова наредба: „Упозорава се Грађанство да ће са 1090 кр. бити кажњен сваки онај ко се ухвати да троши више воде но што му је потребно за домаћу употребу. Истом казном казниће се и окај који буде баште заливао или у кога се нађз вода као резерва више но што му је потребно за дневну употребу. Шта ћемо сад! А купус, а друго поврће. Па зар и дивне руже, које смо годинама гајили и облагорођавали, да не смемо неговати! Да, све је осуђено на смрт. Тајна полиција радила је више но икада, и кажњавала је са 1000 кр. и оне који су цвеће у саксијама заливали водом од умивања. Цвеће се сушило, поврће сагоревало али су се касе наших ненаситих господара пуниле све више и више. Није за Србе — Добро јутро, комшинице — вели Роза Мађарица госпођи Смиљки. — Били сте негде? Има ли шта ново? — А откуда ћу ја то знати. Радим и мучим се по цео дан и хитам кући овој јадној деци. Верујте, ја никад и не пазим шта ко говори. Ви знате језике, у њиховом сте друштву, па ћете увек знати новости више него ми. То што ми разговарамо, није за Србе, рече гордо Мађарица.

— Право имате, рече госпођа Смиљка, да смо и ми тако паметни, не би онолико трунуло по подрумима и апсанама. Е, ал' шта ћете, Србин је са млеком материним посисао искреност и код њега је увек, што на уму то на друму, — заврши робиња. За успом< ну Претресом грађана на железничкој станици, пронађу код госпође Н. десет дуката са ликом пок. Краља Милана. Врло се обрадоваше, и — задржаше. Госпођа моли да јој сз врате дукати јер је то стара породична успомена. Не помаже. Почела је претити да ће се жалити ако јој бар половину не врате. Узалуд. Тада јој се господин поклони каваљерски и рече: ,,Жао ми је, лепа госпођо, што вам не могу удовољити жељи. И ми ћемо ове сјајне дукате задржати баш из истих побуда. Та ви знате да је наша светла монархија увек била јако наклоњена краљу Милану". Разјарена госпођа викну из гласа: „То је разбојништво, жалићу се самоме гувернеру да знате!" Један редар приђе да је задржи, али високи чиновник рече: „Пусти, милостиву слободно проћи". Њиховн љубавни агенти Неке наше суграђанке њихове народности често су им служиле као агенти. Нзихова је дужкост била да пронађу лепу женицу или девојчицу, да провере њене прилике, да о свему обавесте кога треба, и да склапају познанства. Тако је пропало неколико девојчица из честитих београдских кућа. Вери се. Зашто не? Увуче се у породицу. Брине се да се вереница и њени добро хране. — Уводи је у ноћно официрско друштво итд. Одлазак у Беч или негде ближе. Враћа се сам. „Остала вереница код фамилије". Нзени чекају узалуд. Никад се није вратила. Друга „вереница" услед принудног абортуса — умире. И сад се улица С. сећа тог велелепног погреба. Дивна плавуша у 18-ој год. поверовала је да ће постати: милостива господина племенитог од.... Коцка је пала и на лепотицу госпођу М. Нзена борба за живот добро је дошла Швабици. И она почиње: — Зашто не тражите службу? Није за вашу лепоту такав живот. Мучите се, а могли бисте живети као бубрег у лоју. Ето, ја ћу вас упознати са господин-оберлајтнантом Ф. Он вас може наместити где хоће. Па што је тек каваљер? Ух, а ови наши, баш су прави грмаљи; официр, можете мислити, а брише