Општинске новине

9

Сликар г-ђа Бета Вукановик

65

Сузана — најновије дело Г-ђе Бете Вукановић (Својина г-це Олге Живановић)

се све дешавало, а право да вам кажем, не би хтела ни да вређам извесне осетљивости. Знате како је. Довољно је да вам кажем, да су се неки, до тада моји најбољи пријатељи, кад сам их карикирала, претворили у моје непријатеље. Један је шта више на моју изложбу доводио и свог адвоката да ме тужи, али овај га је уразумио доказавши му да то није никакво вређање. Примала сам и анонимна писма, у којима ми се претило да ће да ме бију. Једна дама из виших београдских кругова је чак покретала акцију да ме бојкотују. А ипак, све је то временом престало и људи су увидели да је и карикатура уметност своје врсте и да мене при мом раду нису водили никакви пакосни мотиви. Један угледни Београђанин, кад је сазнао да сам

га карикирала, био је страховито бесан, али после, кад ]е сазнао за уметничку вредност карикатуре, не само да се „помирио са судбином", него је ту исту слику, ради које се разбеснео, од мене откупио. — Али и тада је било у Београду људи који су знали да цене уметничку вредност карикатуре. Међу њима је први био покојни Краљ Петар, који је од мене откупио читаву колекцију од седамдесет дела и који је долазио у мој атеље интересујући се за „новости". Тада су били у мом атељеу чести посетиоци и тадањи престолонаследник Александар, његова сестра Јелена, и Принц Павле. Сви су они показивали веома велико интересовање за уметност упште. Разговор поприма чисто козериске форме: — Исада сваке године одлазим у иностранство где посећујем велике уметничке изложбе, да се не забаталим. Прошлогодишња шпанска изложба у Женеви спада у најзначајније доживљаје мог живота... Код сликања волим промену, а кад наиђем на људе који моје слике разумеју и који их, ако су у могућности, купују, онда је то &а мене заиста прави ужитак... Ја радим искључиво по унутарњој потреби, из чисте љубави према уметности... Никада се нисам бучно рекламирала ни гурала напред. Никада се нисам ни понижавала за љубав материјалних успеха, јер то не лежи у мојој природи... За време свог дугогодишњег деловања на уметничкој школи васпитала сам велики број ђака; између њих и повећи број талентованих чија имена већ данас имају своје место у нашој савременој уметности. И са мојим ђацима сам се увек опходила другарски. Бринула сам се о њима колико год сам то могла и данас ми још многи благодаре... На нову уметност гледам с искреним симпатијама, тим више ако је рађена с разумевањем и талентовано. У многочему данас влада анархија, па ни уметност није од тога поштеђена. Нажалост, има људи који су све друго пре но уметници, а ипак су успели да дођу на изложбе и да тако одузму правим уметницима место и купце. Дужност би била и критике и жирија да о томе поведу рачуна... Моја младост је била безбрижно лепа. Доцније је било понекад и друкчије, — рат, жалост и губици, али никоме још није сунце сијало увек, а за мене је рад, моја уметност, најбољи мелем свему... Звонвмир Кулунџић