Општинске новине

Беог рад негдашњи центар рибарства

191

:;. љ

1 ^ *

ко кога је разапета лабава пређа; шаран прекопљен таквим обручем не може се испод њега искобељати, јер и кад би крупан шаран дигао крај обруча, ипак остаје под њиме закачен леђним бодљама или бочним перајима. А кад се у таквој прилици расплаше, шарани се у тренутку растуре, па тек после дужег времена лутања и међусобног тражеша састају се у јата и продужавају мрестење. После мрестења халапљиво траже храну, коју по барама и ритовима налазе у изобиљу. Том их приликом нападају крупне и ситне пијавице и црвићи, па да би се њих ослободили, они, пошто су се у риту исхранили, траже излаз у текућу воду да би ое од њих чистили, као што је то напред описано. Треба још поменути да се код београдских рибара шаран, према величини, назива: шаранче, шаранац, чортан, шаран, шаранчина и змај. У београдском риболовном подручју он је хватан до 25 килограма тежине; писац ових редова ухватио је у Сави лапташем три шарана који су скупа мерили 70 килограма. Један од најбољих и наискуснијих београдских рибара тврди, и то најозбиљније, да је пре рата ухватио влаком, па испустио из тикваре, једног много већег шарана, али они на које се он позива као сведоке, нису више у животу. Да није то био онај „шаран цара Јозе" о коме је била реч у првоме чланку? Брзина рашћења шарана зависи од животних прилика у којима се он буде нашао.

Док је, да би нарастао до два килограма, у текућој води потребно бар 4—5 а и више година, у бари и риту, где налази изобиљну храну и не напреже се савлађујући брзу воду и водене струје, не треба му за то више од 2—3 године. За шаране од 5 килограма из текуће воде рибари држе да има 10—15 година, док у рибњацима он ту тежину лако достиже и у четвртој години. За шарана из текуће воде, који мери 25 килограма, држи се да је прешао 50 година, али је све то врло тешко утврдити. Нека је напослетку поменуто и то да је од свих слатководних наших риба шаран, поред караша, лињака и јегуље, риба која најдуже може издржати без воде; одмах после њега долазе сом, штука и манић. Сом је један од рибљих горостаса у Сави и Дунаву око Београда. У тим се водама он лови до 120 кгр. тежине; раније је ловљен и већи и н. пр. 1895 године београдски рибар Јаков са својим момцима ухватио је лапташем на Вишњичком Прагу, спрам села Вишшице, сома од 140 кгр. Писац ових редака, за време од 1895—1935 год. похватао их је тријестину комада од 80—100 кгр., а једнога дана зими 1927 године ухватио је у размаку времена од два сата два сома од по 70 кгр. Године 1911, у очи Вазедења, писац је, са пет „Сузоваца" дресираних за рад лапташем, на моторном броду „Власина" г. Владе Илића, извезао се у Саву до ушћа Колубаре, одатле развезао Савом лапташ и на

22 23 23а 24 Имена риба: 14 паструга; 15 моруна; 16 бодорка; 17 крупатица; 18 сабљар; 18а буцов; 19 јазава; 20 плавонос; 21 клен; 22 бачдар; 23 гргеч; 23а шрац; 24 тврдореп