Општинске новине
3
Београд негдашњи центар великога рибарства
ЧЕТВРТИ ЧЛАНАК Начини рада занатских рибара у риболовном подручју Београда Занатски рибари у риболовном подручју Београда ловили су од вајкада и мрежама и удицама. Мреже су несумњиво дошле у наше крајеве из риболовних вода у областима у којима су живели и рибарски занат обављали Немци и Мађари. То се види по називима разних врста рибарског алата, који су код наших београдских рибара већином немачки, покашто мађарски, као и по томе како се код нас зову поједини начини риболова, или поједине фазе при тим риболовима; то ће се видети из описа што следују. За неко време, док су Турци господарили Београдом, па и за коју деценију после тога, били су се одомаћили и турски називи, али су они брзо ишчезли, па се вратило на негдашње немачке и мађарске називе који су били у употреби пре турске владавине. Томе је, по одласку Турака, допринео и чешћи додир који је од тада наступио између наших рибара и оних преко Саве и Дунава. Мало се наших људи тада одавало на занатско рибарство „са великим алатом"; велика већина з-анатских рибара прелазила је „из прека", као рибарски мајстори или рибарски момци, па су преносили собом и називе који су тамо код њих били у употреби. Наши српски називи везани су само за „мали алат", јер тај алат није захтевао великих трошкова, па су од увек и наши сиромашнији рибари могли лако до њих долазити, немајући за то потребе да се обраћају имућнијим пречанским рибарским мајсторима и код њих се навикавају на техничке примене везане за тај алат. Овде ће бити, са потребним техничким појединостима описан и велики и мали алат, са терминима какви су се увек употребљавали код београдских занатских рибара. За читаоце који немају нарочитог интереса за наше риболове, овај чланак неће имати занимљивости и биће доста сувопаран; али циљ чланка и није занимљивост, већ тачан опис нечега што има интереса за београдски живот, а о чему треба да остане какав траг док још и њега не буде сасвим нестало. Напомињем да се под „великим алатом" разумеју велике рибарске мреже: алов, лап-
таш, пирић и грундкорн; у „мали алат" спадају од мрежа: влак, бубњеви, кеца, кусака, трбок, сачма и черенац; ту спада и удичарски алат: велики струк, пампурски струк, самица и бућка. 7. Велики алов (2и<*-Ме{2, 2и^-Оагп, зеппе). То је дугачка рибарска мрежа која за рад у Сави и Дунаву достиже дужину од 200—300 метара, а за рад у риту и више. Састављен је по дужини из више различних комада (платна); сваки комад је дугачак око 24 метра и у толико је дубљи у колико при раду има више да се удаљи од обале. Сваки је комад састављен од пређе која је у толико гушћа (са окцима крупнијим или ситнијим), у колико ће комад при раду бити ближи обали, а сваки од комада на своме горњем ободу пришивен је (или како кажу рибари „начеткан") на „горњаку", једек (уже) од 24 метра дужине, на коме су нанизани „параши", пловци округласто изрезани од јагњедине коре, који ће тај горњи обод вући навише, тако да мрежа у води стоји усправно. На свом*?доњем ободу комад је пришивен за „дојнаку", предвостручен једек исте дебљине и дужине као што је горњака; дојнака је оптерећена нанизаним на њој „оловицама", комадима олова које чини да тај доњи обод буде вучен наниже; горњака и дојнака одржавају пређу у усправном положају. Велики савски и дунавски алов састављен је обично из 10—12 комада, посашиваних један уз други по дужини овако:
1 комад дужине, окца 2 комада дужине, окца 3 комада дужине, окца 3 комада дужине, окца 3 комада дужине, окца
од 50 окца од 25 мм. од 60 окца од 25 мм. од 60 окца од 30 мм. од 60 окца од 35 мм. од 60 окца од 40 мм.
дубине, 900 окца дубине, 900 окца дубине, 800 окца дубине, 800 окца дубине, 700 окца
Први комад, онај што се вуче уз саму обалу, и који београдски рибари зову „грундкорн" (Сгипс1^агп), плете се од нешто дебљег и јачег конца, пошто он гребе плитко дно пуно шљунка, блата, шљама, камена и других предмета који га кваре и цепају. До њега долазе, идући на воду, два комада који се зову „сокорни" (баск^агп), нешто дубља,