Општинске новине

Београд негдашњи центар великог рибарства

319

Сл. 5. Мрежа „Гундкорн доњем ободу тих пређа (горњака и дојнака мреже). На горњаки су нанизане „плутаче", котури од плуте или јагњедине коре, а на дојнаки оловице. Један и други крај мреже не везује се за штапце као алов, већ се само на њима саставе крајеви горњака и дојнаке у један чвор, а за овај се веже једек којим ће се мрежа, кад се буде распрострла по води, вући по овој и увући у чамац кад буде требало. Олакшана горњака и отежана дојнака чине да пређа, разбачена по води, стоји усправно као плот. Грундкорном се ради или са два чамца змеђу којих се, кад се постепено удаљавају један од другога, разбацује мрежа, или са једним чамцем и барком за рибу. У том случају, кад се дође на место где ће се ловити, избаци се из чамца најпре барка у воду, за њу се привеже крај од једека везан за један крај мреже, па се онда чамац удал>ава од барке попречно на ток реке, а за то време један од рибара избацује мрежу у воду. Кад је сва мрежа избачена, чамац се окрене право низ воду и онда, са једне стране он, а са друге стране барка ношена водом вуку собом мрежу низ воду. Кад мрежа сретне рибу ова, а нарочито шаран, смуђ или буцов, покушава да кроз шу прође. При томе она тура меку лабаву пређу кроз крупно око (шпигел) спољне пређе, протера је главом кроз ову и тако сама себи направи кесу у коју се заплете и не може више из ње изаћи, јер што јаче надире да прође кроз пређу, меки лиш се све више извлачи кроз шпигел и кеса постаје све дужа; њоме спутана риба, ма како била снажна, нема маха да се кроз њу пробије или да се окрене назад. Нзу мрежа тако вуче собом док не буде увучена у чамац, што се ради сваки 10—12 минута, кашто и чешће. На место барке често се за крај мреже везује обичан шафољ; и једно и друго, ношени водом, вуку мрежу довољно брзо; кад је чамац на мекшој води, а они на јачој, весла^и имају да добро запну да би један и други крај мреже ишли упоредо. Грундкорн најбоље ради на пространим прудовима где је јака вода, и на полојама где нема задева. Са њиме се врло лако ради, а кад је риба „на перу", т. ј. не држи се речног дна, лов може бити врло издашан. Међутим он је данас сасвим изашао из употребе у београдским водама.

5. Лапташ (АиГтаМбеЈГп) То је неоспорно најмоћнији рибарски алат за лов у великим текућим водама. Он захтева два рибарска чамца, иста као они са којима се ради аловом, и послугу од шест извежбаних рибара (лапташка партија), по њих тројица у свакоме чамцу. Ради пловећи низ воду, вукући раширену и разјапљену мрежу средином воде, или ближе једној или другој речној обали, по плићацима или највећим речним дубинама. Дугачак је „за пун једек", т. ј. 45—48 метара, дубок 6—10 метара према величини окаца и броју ових по дубини, а што се одређује према том1е да ми се лапташ прави више за плића места или више за дубине. Рибари их према томе разликују на ове три врсте: 1° лапташ „честар", са окцима од 25—30 мм., 140—150 ока дубине, одређен поглавито за савске прудове и плићаке; 2° лапташ „сметењак", са окцима од 35 мм., 130—140 ока дубине, одређен и за плићаке и за осредње дубине; 3° лапташ „редар" са окцима од 40—50 мм, 125—135 ока дубине, одређен за дубине. Ранији рибари су радили са још ређом пређом и дубљим лапташима; кад су окца имала више од 70 мм. лапташ се звао „корана", са којом су нарочито негдашњи турски рибари у Београду радо радили. Не сме се претерати са дубином мреже, јер преко одређене дубине она се набацује преко горњаке и изручи рибу што је дотле у њој била, или се пређа „усуче", т. ј. намота око доњаке. Иначе, што је год величина окца мања, лапташ све више хвата ситнију рибу; редарем се радило само на крупну рибу, за коју је он много подеснији, јер лакше и брже пролази кроз воду, брже се затвара и не скупља по дну реке шљам, лишће од врба и др. као честар и сметењак. На своме горњем ободу сама пређа (коју рибари зову „лиш") пришивена је („начеткана") на горњаку, на коју су нанизани пловци „параши". На доњем ободу лиш је начеткан за дојнаку, предвостручен једек исто онолико дугачак колико и горњака, т. ј. 45—48 метара; на дојнаки су нанизани оловице, па параши и оловице, чине да пређа, кад _у води стоји мирно, стоји у њој усправно. Кад мрежа ради, оба су њена краја привезана за по један „штапац", исти онакав као код алова, само нешто тежи, нарочито кад се лапташем ради по дубинама; штапци се тада на своме крају оптерете „гранатом", венцем од комадића једека на који је нанизано по десетину оловица, да би штапац брже одвукао мрежу на дно. Крајеви мреже што су уз саме штапце зову се „шлемови". Чамци са којика се ради лапташем исти су као и они са којима се ради аловом 1 ; покашто су нешто мало мањи. Сам рад са лапташем